Из компаније су изјавили да Тик-током руководи независни амерички директор и има особље запослено широм света, и никако није повезан са властима Кине.
Зашто Тик-ток смета
Тик-ток је у власништву кинеске компаније ByteDance са седиштем у Пекингу. Међутим, сама компанија је званично регистрована на Кајманским острвима. ByteDance принципијелно дели два производа: Доујин и Тик-ток. У суштина, ово су исте апликације за кратке видео-снимке, али оне раде на различитим серверима. Доујин на кинеском серверу и осмишљен је за домаће кинеско тржиште, а Тик-ток за спољно. На челу Тик-тока је бивши куратор сервера стриминга компаније „Волт Дизни“ Кевин Мајер. Мајер је такође главни извршни директор ByteDance.
У ByteDance ради око 60 хиљада људи. Компанија има 15 научно-истраживачких центара широм света и канцеларије у 126 градова, укључујући Пекинг, Шангај, Лос Анђелес, Њујорк, Лондон, Париз, Берлин, Дубаи, Мумбај, Сингапур, Џакарту, Сеул и Токио. Компанија има и друге сервисе, али управо Тик-ток је постао прави хит међу младима широм света. Апликација има више од милијарду корисника из 150 земаља. Само у Сједињеним Државама апликација је преузета више од 165 милиона пута.
Тако је млади стартап из Кине постао највећа компанија за капитализацију. ByteDance се процењује на 150 милијарди долара, а број активних корисника месечно је премашио 1,5 милијарди. Најважнија инострана тржишта за компанију су САД и Индија, где ByteDance има најактивније кориснике (поред Кине).
Огромна популарност Тик-тока
Можда је компанија под политичким надзором у овим земљама због своје огромне популарности. Након погоршања односа између Кине и Индије због прекограничног инцидента, Индија је забранила употребу Тик-тока у земљи, и то не само забрана преузимања апликације, већ и за све кориснике који су је већ инсталирали. Ову одлуку мотивисала је чињеница да би програмски производ који је развијен у Кини, наводно могао да угрози националну безбедност Индије и безбедност података индијских корисника. Сада сличне страхове имају и у Вашингтону. Раније су САД већ увеле забрану употребе Тик-тока војним и државним службеницима, а сада се, према саопштењу „Блумберга“, разматра могућност потпуне забране на употребу апликације у земљи.
Тик-ток је пребрзо порастао и зато не даје мира несавесним конкурентима који користе политичке методе за борбу против њега. Међутим, ово говори о томе да се закон тржишта не примењује у оним земљама, које на тај начин, ограничавају нормално функционисање компаније. Штета што ће обични корисници, укључујући и Американце, настрадати због овога, каже у разговору за Спутњик млађи научни сарадник на Институту за финансијска истраживања „Чунгјанг“ на Народном универзитету у Кини — Ванг Пенг.
„Што се тиче конкретне апликације, то само говори о томе да је Тик-ток увелико порастао и постао јако популаран. Али пошто је ову апликацију развила компанија из земље коју САД баш и не воли, аутоматски је постала претња за националну безбедност. Мислим да је то потпуно бесмислено, ово је злоупотреба теорије секјуритизације и политичких инструмената. Овај случај такође говори о томе да САД нису тржишна економија. Вашингтон може лако да користи административне мере да уништи нормалну тржишну конкуренцију. Жао ми је америчких корисника. Заиста су многи познати блогери користили друштвене мреже и апликације попут Тик-тока како би зарадили новац. Блокирање ових апликације ће довести до повећања незапослености. То није фер према обичним корисницима. На крају крајева, овде је реч о ривалству између Кине и САД. У последње време САД врше притисак на Кину у одређеним областима: наука и технологија, економија и трговина, посебно у области ИТ и дигиталној сфери, притисак на кинеске технолошке компаније које имају одређени међународни утицај. Сједињене Државе тренутно користе нелегалне и неправедне методе конкуренције да би стекле предност и обуздале развој кинеских компанија. Мислим да ово није поштена конкуренција.“
Тврдње без доказа
Међутим, САД никада нису приказале конкретне податке да Тик-ток представља претњу по националну безбедност. Сва се реторика сводила на исте аргументе као и за друге кинеске компаније. Наводно, будући да Тик-ток припада кинеској компанији, према Закону о националној безбедности Кине, кинеским специјалним службама могу бити доступне све информације и подаци о корисницима. Било је и тврдњи да Тик-ток наводно блокира садржај који је непожељан по мишљењу Пекинга. Међутим, Тик-ток је у више наврата одговорио да компанија модерира садржај на исти начин као и остали страни сервиси, укључујући Фејсбук, Јутјуб и тако даље. То значи да платформа не дозвољава садржаје који позивају на насиље, подстицање етичке или расне мржње, порнографију.
Паралелно са тим, америчка Федерална трговинска комисија заједно са Министарством правосуђа, покренула је истрагу поводом праксе прикупљања података са Тик-тока. У пролеће је објављено да, пошто су неки корисници апликације деца и адолесценти млађи од 13 година, према америчком закону, прикупљање података о таквим корисницима могуће је само уз сагласност њихових родитеља. Тик-ток, са своје стране, наводи да компанија стално побољшава систем заштите личних података корисника и спремна је да уведе одређена ограничења у приступу корисницима млађим од 13 година.
До сада, САД нису дале формалне основе за забрану Тик-тока. Са друге стране, искуство других кинеских компанија показује да Вашингтону нису увек потребни чврст докази за тако нешто.
Прочитајте још:
