Све оно што утиче на живот људи у мери да то постане део њихове свакодневице, ствара основу за увођење нових речи у језик, каже Слободан Новокмет, научни сарадник у Институту за српски језик САНУ. Сваки напредак или свако назадовање у било ком погледу утиче на то да језик тражи одговор на те ситуације, а одговор је стварање нових или позајмљивање страних речи – у данашње време, најчешће из енглеског језика.
Пандемија убрзала настанак нових речи
На настанак нових речи у српском језику, према Новокметовим речима, у садашњем тренутку највише утиче глобална здравствена ситуација и друштвено-социјалне и економске околности повезане са њом.
„Ова пандемија показује да актуелне околности врше незанемарљив утицај на различите језичке појаве, од стварања нових речи, до уласка медицинске терминологије у све аспекте српског језика и различите функционалне стилове. Готово свакодневно можемо бележити много различитих примера“, каже он.
Захваљујући појави великог броја лекара у свакодневним животима обичних грађана, речи попут „вируленције“, „нулти пацијент“, „коморбидитет“, „релаксирање мера“, „пик епидемије“, постали део свакодневног говора.
„У вези са речима које су постале актуелне током епидемије, а то су пре свега ’корона‘ и ’ковид‘, добили смо различите нове речи, које су настале творбеним процесима, као што је слагање, које су понекад и шаљиве, духовите, па смо тако добили и ’коронарац“, ’коронац‘, ’коронаш‘, ’коронашица‘, ’короничар‘…“, наводи Новокмет.
Поред ових речи, које означавају оболеле од коронавируса, Новокмет наводи још једну, која се усталила у целом свету, а означава особу која се не придржава правила о заштити од коронавируса – „ковидиот“.
Од „тифусна Мери“ до „корона-кашљача“
Свака епидемија доноси понеку нову реч. Тако се у Америци од почетка ХХ века сваки асимптоматски преносилац болести зове „тифусна Мери“ (Typhoid Mary), по куварици Мери Малоун, која је тифусом заразила 53 особе.
Али, данас у целом свету, вероватно због дугог трајања пандемије, нових израза на глобалном нивоу има све више. Тони ден Бун, холандски лингвиста и уредник стандардног речника холандског језика, побројао је око 700 нових речи, међу којима су „корона-кашљач“, која означава особу која намерно кашље у полицију у тренутку привођења, или „шмркосрам“, која означава осећање особе која се осећа посрамљено јер шмркће у доба епидемије.
У своју базу нових речи, речи из доба пандемије унео је и Оксфордски речник енглеског језика, међу којима су „ковид 19“, „изравнати криву“, „самоизолација“ и „социјално дистанцирање“.
Реч „тензично“ није необична
Реч „тензично“, која је у ширу употребу ушла током најновијих протеста и нереда у српским градовима, према Новокметовим речима, није необична с обзиром да је настала од речи „тензија“ која се сасвим уобичајено употребљава.
„Може се, наравно, уместо „тензично“ рећи „напето“, али то је један од начина да се језик обогати одређеним синонимима и да се нађе нова реч за неку постојећу ситуацију; да се језик стилски обогати, прошири и да се унесе нека промена у језик. Тако да за мене то није претерано необично“, каже Новокмет.
Ипак, наш саговорник напомиње да је, у случају да постоји српска реч која одговара одређеној ситуацији, препоручљивије је употребити њу, него англицизам.
