У Москви шаљиво кажу да је лакше дати прогнозу на 50 година, јер у том случају нико неће поставити питање да ли си погодио или не.
Прогнозу о тако рапидном скоку цена нафте дали су амерички експерти за „Вол стрит журнал“, наводећи да смањење инвестиција у производњи нафте може имати снажан утицај на нафтно тржиште, што ће довести до већих цена нафте. Међутим, генерални директор руског Националног фонда за енергетску безбедност Константин Симонов такође сматра да се таквим прогнозама не треба веровати и да се такви чланци праве само да би се подигла прашина.
„Тренутно прогноза има на претек. Могу се чути процене да ће нафта коштати и два и 150 долара. Сада је време да се све те прогнозе одбаце, јер нису направљене да нам дају смернице за будућност, него да би подигле прашину и привукле пажњу. Најбољи начин да се привуче пажња је да се дају апсурдне прогнозе“, каже Симонов за Спутњик.
Он се не слаже са мишљењем америчких стручњака да ће мањак инвестиција у нафтну индустрију утицати на производњу.
„Идеје о томе да нафте ускоро неће бити и да нема довољно ресурса отишле су у прошлост. Још пре десет година су нам говорили да ће ускоро бити произведена последња кап нафте, а сада се испоставило да постоје огромне резерве ‘црног злата’... Стога, рећи да ће се због недовољног инвестирања човечанство суочити са немогућношћу производње нафте је наивно гледиште. А то потврђује и америчка нафтна индустрија - чим цена порасте у Америци се одмах обнавља производња. То значи да новац одмах тече тамо где се појављује могућност производње“, каже Симонов.
Цена нафте од 40 до 50 долара за барел
Док једни прогнозирају нагли скок цена нафте на 150 долара по барелу до 2025. године због смањења инвестиција у индустрију која је наводно престала да буде профитабилна, што ће, према њиховој процени, на крају довести до недостатка финансијских средстава за одржавање старих нафтних поља и проналазак нових, као и до несташице сировина на тржишту, други сматрају да је пандемија вируса корона имала огроман утицај на тржиште, отварајући врата ери јефтине нафте, пада потражње и преласка на потрошњу енергије из обновљивих извора.
Међутим, Симонов подсећа да се о дефициту нафте већ дуго говори, али да такве тврдње нису оправдане, нити потврђене.
„О томе је било речи и 2014. године, када је цена у почетку била 100 долара за барел, а потом је дошло до наглог пада. Тада су се могле чути сличне прогнозе — наводно, доћи ће до повлачења инвестиција из нафтне индустрије, а за пет година суочићемо се са немогућношћу производње нафте у истим количинама. Међутим, прошло је шест година од тада и данас говоримо о чињеници да у свету постоји превелика производња нафте, складишта су пуна... Због тога, не треба мислити да ће инвестиције нестати, а заједно са њима и производња и да ће цене порасти до небеса. Морамо се припремити за реалан период цена, које ће бити у опсегу од 40 до 50 долара по барелу“, закључио је Симонов.
Цене нафте и перспективе за развој глобалног тржишта нафте изазивају бурне полемике међу аналитичарима. Међутим, велики број руских стручњака прогнозира да ће се цена нафте током ове године кретати у распону од 40 до 50 долара, а да би у наредне две године могла да порасте и на 70 долара за барел.
Аналитичари су сагласни у једноме — да се свака криза завршава опоравком и стога и економска криза доводи до економског раста.
Јачање сарадње са Кином
Поједини руски експерти оцењују да су изјаве америчких колега о цени нафте од 150 долара „смеле“ и додају да је драстичан скок цена могућ ако би се догодило нешто „велико“. Како објашњавају, до скока цена може доћи уз значајан пад понуде нафте на тржишту, али такав тренд се за сада не бележи.
Другим речима, такав рапидан раст цена нафте би био могућ ако би се неком од главних произвођача догодило нешто значајно, рецимо, ако би неки крупан играч на тржишту био елиминисан — у том случају би се створила „рупа“ у понуди и дефицит би изазвао високе цене. На пример, до тога би могао да доведе рат на Блиском истоку и затварање Ормуског мореуза, јер тада нафта не би могла да из Персијског залива буде достављена на светско тржиште.
Руски стручњаци такође сматрају да би Русија требало да се фокусира на Кину, јер је данас та земља друга светска економија, а верује се да ће до 2030. године избити на прво место.
Кина је највећи трговински и економски партнер Русије, а изграђени су и гасоводи и нафтоводи у правцу Кине, па ће развој те земље и повећање кинеске потражње пружити озбиљне могућности за повећање продаје руских нафтних деривата.
Прочитајте још:
