Комарци заражени вирусом Западног Нила откривени су кроз анализу Завода за биоциде и медицинску екологију, у двадесетак узорака са територије Београда, као и у још десетак узорака из других градова по Србији. Биолог овог Завода, Иван Алексић, каже за Спутњик да је важно истаћи да се ради о обичним комарцима који су најбољи преносиоци овог вируса, без обзира што постоје и друге њихове врсте.
Ово истраживање је рађено крајем јуна и почетком јула, и за сада још увек нису регистровани случајеви преласка вируса на хуману популацију. По речима нашег саговорника то је и очекивано, будући да је период инкубације овог вируса између 3 и 14 дана, па се први оболели обично јављају почетком августа.
Заштита од вируса Западног Нила
Алексић објашњава да је једини начин превенције преласка вируса Западног Нила са комарца на човека да се клони места са великом количином комараца и да користи заштитна средства:
„Потребна је механичка заштита, пре свега ако сте у затвореном у простору, са мрежицама на прозорима, и репеленти који се укључују ноћу у струју да их растерују и убијају. А када сте напољу прво избегавати места где је велика бројност комараца, као што су обале река и шуме, наносити репеленте, и носити одећу дугих рукава, што ће мало спречити, али не у потпуности умањити уједе комараца“.
Алексић додаје и да је могућа делимична заштита индивидуалних дворишта употребом средстава за заштиту биља који делују против комараца, али и да је та заштита кратког даха.
80 посто заражених нема никакве симптоме
Симптоми грознице Западног Нила слични су симптомима грипа:
„Блага температура, грозница, осип по телу, болови у зглобовима и другим деловима тела, и наравно је на лекарима да спознају шта може да буде. Оно што је битно рећи је да 80 посто људи нема никакве симптоме када их убоде заражени комарац, 20 посто развије блаже симптоме, а само један од 150 може да развије неуроинвазивни облик болести када може доћи до фаталног исхода“.
За овај вирус не постоји лек, као ни вакцина, тако да се лечење врши симптоматски, објашњава Алексић и додаје да је прошле године регистрован мали број тежих случајева. Две године које се издвајају од почетка уласка вируса на територију Србије су 2013. и 2018. година када је било преко 400 оболелих и око 30 умрлих.
Комарци на гробљима и у шумама
Појава комараца којих има у великом броју на територији Београда је према речима нашег саговорника закаснела. Због обилних киша, комарци су сада изашли нагло и у великом броју. У Београду су заражени комарци пронађени на територијама шумских комплекса као што је Спомен парк Јајинци као и у Ботаничкој башти.
„Такође су нађени на неким од гробаља, то је земунско, жарковачко гробље, Мали збег, топчидерско гробље. А наравно, лева обала Дунава која је и претходних година позната по великој бројности комараца, и овог пута има неколико локација на којима су нађени комарци заражени вирусом Западног Нила. То је потез углавном од улаза у Панчево, од Малог раја до Котежа и Крњаче“, наводи Алексић.
У остатку Србије заражени комарци су ухваћени на територији Суботице, на Палићу, у Панчеву на две локације, као и у Сомбору, Зрењанину и Краљеву. То су према речима нашег саговорника углавном шумски комплекси ван градова, односно већи паркови унутар њих.