Истраживачи су анализирали осцилације просечне температуре у Сибиру од јануара до јуна 2020. године, као и рекорд у Верхојанску, где је 20. јуна температура ваздуха достигла највише степени у историји систематских посматрања времена и климе у Арктичком региону, наводи се у истраживању објављеном на сајту за праћење климатских промена.
„У оба случаја утврдили смо да би такви догађаји били практично немогући без климатских промена узрокованих људским активностима“, истиче се у извештају.
The recent prolonged Siberia heat wave can be directly related to human-induced #climatechange. Attribution analysis by P.P. Shirshov Institute, @uniofoxford, @metoffice, @ETH_en, @SISeneviratne, Mathias Hauser @ClimateFlavors et al. https://t.co/ly2hETVR3J pic.twitter.com/OcwTPdguA9
— D-USYS@ETH (@usys_ethzh) July 16, 2020
Научници су открили да климатске промене у региону доприносе дуготрајним таласима ненормалних врућина. Употреба различитих модела предвиђања и резултати претходних запажања показали су да би просечна температура у овом региону требало да буде два степена нижа да је топлотни талас стигао 1900. године.
У Сибиру ће 2050. године средња температура бити за 2,5 степена виша него 1900. године, али би се могло десити да буде и седам степени виша, што ће довести до интензивнијег топљења пермафроста.
Ово није искључиво руски проблем, подсећају научници. Многе земље за које је овај процес актуелан развијају и примењују различите методе за решавање проблема. На пример, већ се употребљавају сезонски уређаји за хлађење како би се смањила температура тла на градилиштима важних инфраструктурних објеката, као што су путеви или железнице.
