Глобално загревање доводи до временских екстрема, а научници су закључили да је западна Европа у опасности због повећане учесталости олуја. Истовремено, многи делови Јужне Америке, Јужне Африке и Аустралије вероватно ће имати више суша него што су имали у блиској прошлости, док је у Сибиру постигнут нови рекорд, јер су просечне температуре у јуну, другу годину заредом, знатно повећане.
„Цела планета је топлија за један степен у односу на прединдустријски ниво, а последњих година та аномалија је и већа“, указује проф. др Владимир Ђурђевић из Института за метеорологију.
Ђурђевић за „Новости“ напомиње да се налазимо у процесу глобалног загревања и да се климатске промене данас дешавају у знатно краћим временским интервалима него у прошлости.
У Париском споразуму, као гранична вредност наводи се 1,5 степени, као и да средња глобална температура треба да остане испод два степена Целзијуса. У њему се још каже да не би смело да се дозволи да се планета загреје више од тога.
„У Париском споразуму пише да треба да покушамо да останемо испод 1,5 степени зато што су онда ризици повезани са климатским променама знатно мањи“, објашњава професор Ђурђевић.
„Уколико температура пређе 1,5 степени, мале острвске земље у Пацифику, код којих је надморска висина често само неколико метара, с порастом средњег нивоа глобалног океана биће потопљене“, указао је он.
Јаке кише, поплаве, пожари
Познато је да климатске промене утичу на интензитет топлотног таласа и дужину трајања екстремних падавина.
„Све оно чему смо сведочили претходних година, јаке кише, поплаве, пожари, у будућности ће бити чешће и интензивније“, упозорава професор Ђурђевић.
„Ако успемо да се зауставимо на 1,5 степени Целзијуса, промена ће представљати неку врсту повећаног ризика, али ако се зауставимо на два степена, учесталост топлотних таласа, интензитет поплава и шумских пожара биће много већи. Зато је боље зауставити пораст температуре на 1,5 него на два степена Целзијуса“.
Према речима професора Ђурђевића, заустављање пораста средње глобалне температуре је компликован задатак, повезан са трансформацијом енергетског система и престанком коришћења фосилних горива.
Спас у електричним аутомобилима
„Није лако за кратко време у целом свету заменити енергетска постројења и транспорт који користи угаљ, гас и нафту. Аутомобили морају да буду електрични. Једино на тај начин могу се зауставити климатске промене. Да нам је неко пре шест месеци рекао да ће цео свет да стане због једног малецног вируса, не бисмо му веровали. Тако да ни ово није немогуће, само је потребно да људи буду одлучни“, истакао је Ђурђевић.
Поједине студије показују да сва енергија која је потребна друштву, чак и у будућности, када потребе за њом буду веће, може да се произведе из обновљивих извора.
„Да би се планета спасла потребно је да имамо нула нето емисију угљен-диоксида у атмосфери“, каже Ђурђевић.
Биљке сваке године, како наводи, из атмосфере извуку један мали део угљен-диоксида, тако да би нама било допуштено да емитујемо угљен-диоксид онолико колико су оне у стању да га извуку из атмосфере.
„У том случају ће температура да се устали на неком нивоу, а да ли ће тај ниво да буде два или један степен зависи од тога колико брзо хоћемо да се трансформишемо“.
Да ли ће глобално отопљавање одледити старе вирусе
Поједини научници упозоравају на то да би услед последица глобалног загревања бивши трајни ледени покривачи Сибира и Гренланда постали попришта „васкрсења“ вируса и бактерија који су били замрзнути у леденом покривачу.
Познато је да су они шампиони преживљавања. Научници су открили делове рибонуклеинске киселине шпанског вируса из 1918. године у телима сахрањеним у масовним гробницама у тундрама Аљаске.
„Постоје приче о томе, али мислим да је боље не отварати ту тему, пошто су људи наплашени због вируса корона и то ће још више да их збуни“, сматра професор Ђурђевић.
Он је навео да постоје налази у леденим депозитима на Северном и Јужном полу заробљених бактерија и вируса, али истиче то не значи да они могу да се активирају.
Прочитајте још:
- Зашто је отапање леда много већа опасност од короне /видео/
- Прошла година најтоплија у Европи до сада
- Да ли ћемо после короне имати зеленију планету?
