Психичка растројства, стрес, неизбрисива сећања на погинуле другове – није свим војницима који се врате са бојног поља лако да се изборе са тим тешким теретом. Недавно је саопштено да је амерички специјалац Ендрју Маркесано извршио самоубиство, амерички војник који је у шест наврата ратовао у Авганистану, а исто толико у другим жариштима рата. Саборци су га прозвали „Капетан Америка“, упоређујући га са измишљеним суперјунаком. Упуцао се пред супругом, а иза себе је оставио троје деце.
„Непријатељ није могао да га уништи, али је на крају војник, награђиван „Зеленом беретком“, спознао да је непријатељ био у њему самом“, пише „Фокс њуз“ о смрти Маркесана. Војник је одликован и Сребреном звездом, која се додељује за храброст у рату.
Према речима његових сабораца, Маркесан се није могао изборити са сећањима на ратне дане, на пример када је 2009. године служио недалеко од Кандахара у Авганистану. Како се наводи, током те операције забележен је највећи број смртних случајева када се узме у обзир цела кампања у Авганистану.
Догађаја се присећа Лукас Колум који је служио у чети другог батаљона 2009-2010. године.
Како је рекао, свакодневно су током патролирања наилазили на импровизоване мине. Након тог путовања многи његови другови су се вратили кући без ногу и руку. Он истиче да су од 110 војника тројица погинула, док је 50 рањено.
Самоубиство Маркесана је 30. по реду самоубиство међу официрима и војницима батаљона 2-508.
Министарство за борачка питања САД задужено је за ментално здравље и прилагођавање бивших војника који су се вратили из рата. Иако су они саопштили да се за четири године број случајева самоубиства међу ветеранима смањио са 22 на 17 људи дневно, страни експерти кажу да је то само тако на папиру. У сваком случају, реч је о хиљадама људских живота годишње.
Невладини експерти сматрају да је ситуација последњих година још гора. Они тврде да је од 2007. до 2017. године број самоубистава међу ратним ветеранима порастао за 50 одсто, преноси „Милитари тајмс“.
Према речима руског експерта Дмитрија Дробницког, последњих 10-15 година многи су се жалили на Министарство за борачка питања, када су САД водиле највеће ратове на Блиском Истоку.
„Проблем је у томе што су ветеране слали у клинике са којима влада има склопљене споразуме. Тамо се најчешће на помоћ чека веома дуго, а помоћ је у принципу пасивна – само ако се особа сама пријави. Међутим, ветерани не журе лекарима са својим проблемима“, истиче он.
Последњи ратови – авганистански, ирачки нису ништа добро донели када је реч о психолошком стању војске.
„У друштву постоји мишљење да је рат у Ираку био неправедан и да Америка није требало да се меша у то. Та ситуација прилично тешко утиче и на војнике, а посебно на ратне ветеране“, оцењује Дробницки.
Схватајући озбиљност проблема, Бела кућа је прошле године донела одлуку да се формира специјална радна група „Превентс“. Амерички председник Доналд Трамп недавно је званично представио план за смањење броја самоубистава међу ветеранима. Фокусираће се на рад са бившим војницима на локалном нивоу, где су њихови проблеми приметнији.
Експерти такође не искључују могућност да погоршавање ситуације може бити повезано и са неефикасним радом савезних власти.
Проблем са самоубиствима у САД не постоји само међу ратним ветеранима него у целој земљи. Крајем јануара ове године Национални центри за контролу и превенцију болести објавили су статистику према којој је 2018. године самоубиство извршило више од 48.000 Американаца.
