„Овог пролећа је извоз злата порастао према цени скоро 11 пута – за 986 одсто, односно на 4,2 милијарди долара, док се према тонажи обим повећао више него осам пута, до 68,7 тона. Приход од продаје злата ван граница Русије могуће је упоредити са приходом од извоза природног гаса (његов извоз се за три месеца овог пролећа смањио за 56 одсто, до 4,2 милијарди долара). То је у вези са ценом злата и са тим што је Банка Русије престала да купује овај племенити метал, тако да су главна места трговине била страна тржишта“, наводи се у истраживању у које је имао увид Спутњик.
Према динамици раста извоза племенитих метала и драгог камења, злато је заузело прво место.
За златом су вештачко или реконструисано драго камење (забележен је раст за 93 одсто у вредности), платина, други предмети од племенитих метала (за 20 одсто, ради се о предметима за техничку или лабораторијску употребу, а такође о бисерима и драгом камењу које се користи као украс приликом израде разних предмета, на пример приликом израде ташни) и сребро.
Извоз платине порастао је за 26 одсто – на 1,64 милијарди долара, извоз дијаманата се смањио за 73 одсто, на 300 милиона долара, док је извоз сребра порастао за 18 одсто, до 73,6 милиона долара.
Тржишни удео племенитих метала, драгог камења и њихових производа, према анализи за три месеца овог пролећа, износи осам одсто и у иностранству је продато за 6,2 милијарди долара. Извоз ових категорија повећао се нешто више од два пута у поређењу са прошлом годином, када је извоз племенитих метала у пролеће 2019. године био 2,9 милијарди долара, а удео у укупном извозу био је три одсто.
У пролеће 2020. године из Русије је извезено 1,18 хиљада тона драгоценог терета, годину дана раније – 1,24 хиљада тона. Основни тржишни удео у тој производној категорији заузима злато (66 одсто у вредности), затим платина (26 одсто), дијаманти (пет одсто) и сребро (један одсто). Све остале ставке извоза драгоцености чине два одсто.
Прочитајте још:
