Џулија Чајлд рођена је 1912. године у Пасадени у Калифорнији. Водила је привилегован живот, али је била обична девојка. Школовала се у интернату, а завршила је студије историје 1934. Играла је кошарку, тенис и голф.
Када је Америка решила да се укључи у Други светски рат, Џулија се пријавила у женске војне одреде, али је одбијена јер је била превисока. Затим се 1941. као волонтер прикључује локалном представништ Црвеног крста, где је водила Одсек за стенографију.
Такође је радила у Служби за проглашавање ваздушне опасности, која је део цивилног одељка Војске САД. Имала је задататак да прати непријатељске авионе који уђу у ваздушни простор Америке.
Џулија је 1942. године постала сениор дактилограф у истраживачкој јединици Канцеларије за ратне информације у Вашингтону, а до краја постала је помоћник обавештјне службе за стратешке снаге (ОСС), односно агенције која је била претеча данашње ЦИА.
Била је једна од 4.500 жена које су радиле у ОСС. Као асистент за истраживања за тајну службу, Џулија је водила податке о хиљадама официра у интерној бази података агенције.
Како је све закувала
Чајлдова је у одсеку који се бавио спасавањем била једна од најзаслужнијих за средство које одбија нападе ајкула. Наиме, почетком рата повећани су напади ајкула на припаднике америчке морнарице, чак се дешавало да ове рибе активирају подводне бомбе постављене због непријатељских пловила.
ОСС је добила задатак да направи систем који би војска могла да користи у својим акцијама. Њено решење је било експериментисање са кувањем течног средства за одбрану од ајкула које је посипано у близини експлозива. Зајеедно са другим истраживачима проначла је да је бакар ацетат најделотворнији у одбијању овог предатора. То су били њени први кулинарски кораци.
Такозвани „Шарк чејсер“ морнарица је користила до седамдесетих година прошлог века. Иако су постојале гласине да је иста супстанца коришћена за заштиту опреме НАСА, то никада није доказано.
Од љубави до лонца
Џулија је радила на неколико места у иностранству као обавештајни официр, између осталог била је стационирана у Кини и Индији. Међутим, 1944. године отишла је за Шри Ланку где је упознала будућег мужа Пола Чајлда, који је такође радио у ОСС као обавештајац.
Преселили су се у Париз, пошто је њен муж 1948. године добио посао при обавештајној служби у престоници Француске.
Тајни агент у кухињи
Током боравка у Граду светлости, Џулија се заљубила у француску кухињу, а због привилегованог одрастања није развила кухињске вештине – никада није морала да кува. С обзиром да је крајем рата напустила ОСС и окончала шпијунске дане, да би испунила слободно време уписала је престижну школу кувања.
То је био амбициозан подухват пошто је, како је сама рекла, знала „само да скува воду за чај”, јер је живела у породици која је имала кувара.
Џулија је 10 година вредно скупљала и правила нове рецепте, а затим је од тога направила књигу која је после објављена. Како каже, то је био напоран процес, али је уживала у томе.
После успеха књиге, Џулија је добила своју ТВ емисију под именом „The French Chef“. Овај шоу био је један од првих овакве врсте на телевизији, а њен шарм и кулинарско умеће убрзо су освојили публику.
Емисија се емитовала од 1963. до 1966. године, у 199 епизода које су начиниле од ње кулинарску икону. Џулија, која је преминула 2004. у 91. години, добила је велики број награда за своју кухињу и рецепте.
Чак јој је уручен национални орден Легије части, највише одликовање који могу да добију цивили или припадници војске у Француској.
