То су наоружани до зуба припадници снага безбедности без ознака, који су се појавили у овим градовима и већ почели да приводе (и одводе у непознатом правцу) најактивније учеснике сукоба, пљачки и покушаја заузимања федералних институција.
Представници медијске заједнице и присталице Демократске странке, недвосмислено су идентификовали извор проблема: према њиховим проценама, за све је поново крив (иако индиректно) председник Русије, од кога је Доналд Трамп наводно позајмио тактику коришћења „малих зелених људи“ против политичких противника. Ово није метафора или преувеличавање, већ сува изјава најреалније медијске хистерије у којој се амерички председник оптужује за покретање војне агресије у одређеним америчким градовима и државама, чије је руководство у Демократској странци и на све могуће начине подржава оне масовне акције политичког насиља које већ скоро два месеца тресу Америку.
Ситуација се заоштрава и због чињенице да је Доналд Трамп најавио почетак својеврсне „специјалне операције“, током које ће се активности федералних агенција за спровођење закона проширити (укључујући сва хапшења антитрамповских активиста који су умешани у нереде, вандализам и политичко насиље).
„Председник Доналд Трамп ће послати „велики талас“ савезних снага безбедности у градове широм САД, да би сузбио криминал. Чикаго и два друга града која су под контролом Демократа, налазе се на мети републиканског председника услед пораста насиља. Али размештање припадника снага безбедности у Портланду, држава Орегон, испоставило се дискутабилним. Локални званичници кажу да су они појачали тензије усред протеклих протеста: „Законитост и правни поредак“ су постали кључне теме Трампове кампање у новембру, јавља Би-Би-Си.
Тема „Трампове војске“ и њене употребе у САД, као и њена потенцијална употреба у унутарполитичкој борби након избора у новембру, заиста забрињава медијску заједницу. На пример, овако изгледа тематика главне јутарње емисије америчког телевизијског канала „МСНБЦ“: „Расте забринутост због Трампове употребе малих зелених људи“. Имајући у обзир то како је Трамп пооштрио своју реторику и распоредио непозване и камуфлиране савезничке трупе у градове САД, гости програма „Морнинг Џо“ дискутују о последицама за америчке градове у току председничких избора, за које је Трамп већ изјавио да ће бити „намештени“.
У оквиру ове индуковане психозе, у пољу информација се пробијају процене које очигледно подсећају на лудило, али у савременим Сједињеним Државама ово је стандард политичког мишљења. На пример, професор уставног права на Универзитету Корнел Мајкл Дорф, озбиљно упоређује поступке америчког председника са „анексијом Крима“.
Главни стручњак за америчке теме у ауторитативном британском финансијском листу „Фајненшл тајмс“ Едвард Лус, посветио је читаву заиста негативну колумну под насловом „Мали зелени људи Доналда Трампа“ и одмах је постао херој медија у иностранству.
На основу овога се може извући неколико закључака, од којих су неки прилично узнемирујући, али има и забавних.
Прво, ако већ упоређујемо условне Портланд и Чикаго (то су градови које су уствари заузели „мирни демонстранти“ и у које су уведени или се уводе делови савезних структура власти за сузбијање нереда) са условним Кримом, а представнике америчких савезних структура власти са руским „љубазним људима“, добија се закључак који је врло непријатан за америчке новинаре. Ако се у америчкој митологији припајање Крима Русији назива „анексија“ или „окупација“, а савремени Портланд и Чикаго су проглашени за некакав „амерички Крим“ који се не сме дати на милост Вашингтону, тада су присталице „демонстраната“, као и локални губернатори и градоначелници који оптужују Трампа за војну агресију — сепаратисти, против којих амерички председник не само да може, него и мора користити сигурносне снаге, па чак и војску.
Међутим, тако сложена логичка структура је изван нивоа политичког дискурса који се сада амерички стандард. Новинарима је важно да упореде Трампа са Путином, ништа друго их не занима, и то упркос чињеници да су, заправо, испитивања јавног мнења захтевала од Беле куће да „пошаље трупе“ у градове у којима чак градоначелници и губернатори подржавају анархију и разарања.
„Отприлике 58 одсто регистрованих бирача које је анкетирао Морнинг Консулт, подржавају размештање војске како би помогли полицији да одговори на протесте; 33 одсто од 1624 испитаника је рекло да „снажно подржавају“ ово, а само 30 одсто је против“, саопштио је магазин „Форбс“ у јуну, а од тада је овај проценат присталица војног решавања, највероватније порастао, заједно са бројем лешева и спаљених зграда, а и снимци још једног у низу јуриша „мирних демонстраната“ на зграде савезног суда такође не доприносе симпатијама према љубитељима уличног насиља.
А главни закључак из ове приче изгледа забрињавајуће: америчко друштво се и даље активно припрема за чињеницу да ће избори у новембру бити одржани уз обостране оптужбе за превару и да ће се резултат борбе за власт утврдити на америчким улицама у оквиру оружаних сукоба, уз примену читавог спектра оружја које је на располагању безбедносним снагама и одредима „мирних милитаната“. Са Трампове стране могу деловати наоружане до зуба присталице Републиканске странке, као и представници федералних снага безбедности војних јединица који су одани Траму, а на страни Бајдена и „системског“ дела америчког политичког естаблишмента су „мирни милитанти“, неки представници регионалних структура власти (оних држава које контролише Демократска странка) и онај део војске који ће остати веран својим генералима, које су именовали Обама или Буш.
С једне стране, такав развој догађаја ће докрајчити све наде Вашингтона на светску хегемонију. Али с друге, САД су важан елемент светске економије и власник великог нуклеарног арсенала, што изазива одређене страхове због ризика који политичка деградација САД ствара остатку света.
