Главну улогу у истраживању има тим са Катедре за биохемију, а шефица ове катедре проф. др Марија Гавровић Јанкуловић наводи да се пројекат бави производњом протеинских антигена вируса корона који би се користили за откривање и мерење количине специфичних антитела, насталих услед инфекције овим вирусом, пишу „Новости“.
„У питању су структурни протеини вируса које наш имунолошки систем препознаје као опасност и започиње одбрану организма. Током трајања инфекције, развијају се специфична антитела која имају задатак да помогну организму да се вирус уништи. Присуство специфичних антитела на антигене САРС-ков-2 је показатељ да је имунолошки систем активирао адаптивну имуност. За разлику од теста на присуство специфичних антитела у серуму, који даје одговор на питање да ли је покренут имунолошки одговор, позитиван резултат ПЦР теста нам указује на чињеницу да је овај вирус присутан у организму. Са дуге стране, цена ПЦР теста је знатно виша од цене теста на присуство специфичних антитела“, појашњава она.
Професорка Гавровић Јанкуловић каже да ће у сарадњи са истраживачима из Института за примену нуклеарне енергије (ИНЕП) произведени протеински антигени бити испитани за примену у тесту за детекцију специфичних антитела на вирус корона.
„У оквиру ове сарадње, протеински антигени произведени на Катедри за биохемију могли би да буду добар основ за развој теста, за који би све компоненте биле произведене у Србији. Ипак, да би се наведени протеински антигени произвели у довољној количини потребно је проширити производне капацитете на Хемијском факултету, и у вези с тим очекујемо да ће нам држава помоћи. У перспективи, различити протеински антигени добијени рекомбинантном ДНК технологијом би могли да се понуде на домаћем, али и иностраном тржишту“, додаје професорка.
Професорка Гавровић Јанкуловић истиче да на пројекту производње протеинских антигена САРС-ков-2 за потребе развоја и производње домаћих имунолошких тестова раде три тима истраживача са Катедре за биохемију. Један тим предводи др Тања Ћирковић Величковић, која је координатор пројекта, други је тим проф. др Радивоја Продановића и трећи је њен тим.
Прочитајте још:
