Будући конструктор авиона Павел Сухој родио се у месту Глубокоје (данашњи град у Витепској области Белорусије) 22. јула 1895. године. Његов отац је био учитељ и 1900. године породица се сели у Гомељ, где је његов отац радио као директор школе за децу железничара.
Током живота у Гомељу, један догађај је одредио цео живот будућег конструктора. Сухој је једном угледао авион на небу којим је управљао Сергеј Уточкин.
„То је било толико неочекивано и запањујуће да је обузело цео мој дух. Није птица, већ човек који лети изнад нас“, - сећао се он касније.
Завршио је гимназију у месту Гомељ у Белорусији 1914. године и постигао одличан успех из физике и математике. Одлучио је да образовање настави на „Императорској техничкој вишој школи“ у Москви (данас Московски државни технички универзитет “Бауман„). Ишао је на предавања Николаја Жуковског и учествовао је у раду његовог ваздухопловног тима.
Планове је омео Први светски рат и Павел Сухој је био мобилисан. У војсци је био до Октобарске револуције 1917. године, затим се вратио у Москву. Обзиром да је „Императорска техничка виша школа“ била затворена, он одлази у Гомељ. Ускоро почиње да ради као наставник математике у граду Лунинец у Западној Белорусији, где је и упознао своју будућу жену Софију, наставницу француског језика. После инвазије Пољске побегли су у Гомељ, где се разболео од тифуса, а затим и од шарлаха. Доктори су га спасили, али је цео свој живот имао проблеме са грлом и тихо говорио. Факултет је уписао 1921. године, а 1924. године је почео да ради као техничар у експерименталном одељењу Централног аерохидродинамичког института. Када је дипломирао и добио звање инжењера-механичара, запослио се у конструкторском сектору.
Надмашио учитеље
Руководство Централног аерохидродинамичког института је одмах видело да Сухој има велики потенцијал. Постао је руководилац тим који је радио на пројекту првог борбеног авиона „И-4“(АНТ-5). Авион је био пробој у авијацији у чијем наоружању се налазио до средине 30-их година 20. века.
Сухој је водио и тим који је направио авион „АНТ-25“, посада Валерија Чкалова је овим авионом летела на Далеки Исток и у Америку преко Северног пола. Његов тим је пројектовао и бомбардер „ДБ-1“ и „ДБ-2“. Током 1936-1939. године Сухој је био начелник конструкторског одељења и заменик главног конструктора фабрике авиона „Број 156“.
Његов пројекат је победио на конкурсу 1936. године и направљен је нови авион „Иванов“. Рад на овом авиону је довео до стварања авиона „Су-2“.
1940. године је постао директор фабрике авиона „Број 289“.
Каријеру наставља у конструкторском бироу Андреја Тупољева као заменик главног конструктора од 1949. године. Током корејског рата, ухваћен је и достављен у СССР амерички борац „Сејбр“, кога је анализирао Павел Сухој. У ту сврху је формиран конструкторски биро који је 1953. године водио Сухој. Под његовим руководством су направљени авиони Су-7, Су-9, Су-11, Су-15 и Су-17.
Према речима Евгенија Лебедева, експерта за ваздухопловство, фронтовски бомбардер Су-24 постао је „пробојна летелица“ за конструкторски биро „Сухој“. Било га је скоро немогуће погодити системима противваздушне одбране. Један од авиона који се и данас користи у руској авијацији и авијацији других земаља је Су-25, који је први пут полетео 1975. године.
Лебедев додаје да је Сухој превазишао прве совјетске конструкторе авиона, који су били његови учитељи.
Павел Сухој је у периоду 1958-1974. године био члан Врховног Савета СССР, два пута је добио титулу Хероја социјалистичког рада. Умро је 15. септембра 1975. године. Конструкторски биро авијационе технике, који је и данас један од водећих, носи његово име.
„Сухој је поставио темеље читавој породици авиона, чија је круна авион „Су-57“, који је без премца у свету“, рекао је за РТ војни експерт Алексеј Леонков.
