Документи које је објавила председничка библиотека потичу из лета 1995. године, непосредно у време сукоба око Сребренице и неколико месеци пре склапања Дејтонског споразума, пише лондонски „Гардијан“.
Према тим документима, али и изјавама званичника из тог периода, Клинтон је желео да се рат у Босни оконча пре почетка кампање за председничке изборе одржане 1996. године на којима се борио за други мандат.
У транскриптима телефонских разговора Клинтона са другим светским лидерима, стоји како је он више пута поновио да је разочаран што снаге босанских муслимана нису успеле да сачувају Сребреницу.
Главни Клинтонов оперативац за спровођење тајног плана који би окончао рат у Босни био је његов саветник за националну безбедност Ентони Лејк. Спровођење плана почело је неколико недеља пре пада Сребренице и укључивало је постизање мировног споразума којим би Босна била подељена на два приближно једнака ентитета.
У случају да то пропадне, план је био да се повуку мировне снаге УН, прекине ембарго на испоруку оружја БиХ и да иницијална ваздушна подршка муслиманско-хрватским снагама у борби против Срба.
Клинтонов план предвиђао је да се прво одрже разговори америчке администрације са представницима Сарајева, како би их убедили на уступке после пада Сребренице.
Према том плану, федерација муслимана и Хрвата требало је да добије нешто мање од половине државе, док би Американци размотрили и притисак на муслиманску страну да пристане на могућност да Срби у Босни у року од две до три године по окончању рата одрже референдум за издвајање из БиХ.
„Уколико босански муслимани не могу да убеде босанске Србе да њихова будућност лежи у реинтеграцији у БиХ, нема смисла блокирати мирно раздвајање заједничке државе, по чехословачком моделу“, предвиђао је Клинтонов план.
Како стоји у објављеним документима, неки чланови Клинтонове администрације нису били задовољни оваквим планом.
Дејвид Шефер, саветник тадашње амбасадорке САД у УН Медлин Олбрајт, написао је да су „Срби заузели велики део територије захваљујући етничком чишћењу и сада им омогућавамо демократски референдум да то потврде, то је веома клизав терен“. Он је касније у својим мемоарима тврдио како је могуће да је Лејков наступ заправо само био провокација да се више разговара о Босни у Белој кући.
Александер Вершбоу, који је био задужен за Европу у Савету националне безбедности, навео је да је стратегија за излазак из рата била резултат компромиса више америчких нивоа власти.
Прочитајте још:
