Потпредседник Савеза самосталних синдиката Србије Душко Вуковић у изјави за Танјуг каже да је износ надокнаде највећи проблем ако се неко зарази.
У комплетном јавном сектору, каже, надокнада износи 100 посто зараде, осим у култури.
"Ових дана водимо са министарствима финансија и културе разговоре, да и радницима у том сектору ако се заразе вирусом одсуство са посла или боловање - буде надокнађено са 100 посто", рекао је он.
Став тог синдиката је да би и самоизолацију, која траје између 14 и 21 дан требало да послодавац третира као неку врсту повреде на раду.
"Не знамо где се ко заразио, а можда је и на послу. Значајније је и за финансијске ефекте фирме, и по остале запослене, да послодавац исплати комплетну надокнаду зараде запосленом који је у самоизолацији, него да зарази остале и онда дође у ситуацију да нема раднике који ће обављати посао", каже он.
Председница Асоцијације слободних и независних синдиката (АСНС) Ранка Савић подсећа да на почетку епидемије није било проблема са исплатом накнаде од 100 посто за боловања јер су сви били уплашени и солидарни.
"Тада је 99,9 послодаваца поштовало исплату од 100 посто, свима који су били ковид заражени, у самоизолацији или карантину. У другом делу епидемије почели су да се појављују проблеми у пракси јер су поједини рачунали таква боловања 65 одсто зараде, неки исплаћивали 100 процената, а трећи самоизолацију ретроактивно третирала као коришћење годишњих одмора", каже она.
Додаје да је било на стотине случајева издавања таквих решења за годишњи одмора и да се реаговало парцијално, упозоравајући послодавце да крше Закон о раду.
"Због овакве ситуације АСНС је упутио захтев Министарству рада да се донесе обавезујући правни акт којим ће се правила игре јасно успоставити, ако је боловање онда је за све, и нема никаквих изузетака", каже она и додаје да би у том акту било пожељно да се наведе да послодавац који је у могућности може исплатити надокнаду у износу пуне плате.
И Савета самосталних синдиката и АСНС сматрају да се рад на даљину - односно због епидемије све учесталији рад од куће мора додатно регулисати.
Вуковић каже да у Савезу самосталних синдиката сматрају да рад од куће у условима епидемије не би требало регулисати изменама закона већ колективним уговорима, јер постоје специфичности, а да би требало да буде плод договора синдиката и послодаваца.
"Било би добро да Унија послодаваца са репрезентативним синдикатима што пре направи колективне уговоре за све гране реалног приватног сектора које би регулисале ово питање", каже Вуковић.
Додао је и да је синдикални захтев да не буду смањене зараде док су људи на раду на даљину, осим умањена за трошкове превоза и можда топлог оброка.
Како је потврдио ових дана је стигла иницијатива из сектора угоститељства и хотелијерства да синдикати и послодавци направе колективни уговор.
Председница Асоцијације слободних и независних синдиката Србије Ранка Савић каже да је почетком кризе постало јасно да нема правног акта који регулише рад од куће.
Додаје да Закон о раду познаје рад ван просторија послодавца и рад на удаљености, али не и рад од куће поготово не у време пандемије.
"Кад нема правне регулативне, може да буде и овако и онако, да од послодавца зависи каква ће решења донети. Није проблем када је послодавац савестан, јер ће функционисати по природи ствари, али у многим другим случајевима, ту је низ проблема", каже она.
Додаје да би Министарство рада морало што пре, чим се формира Влада Србије, да изменама и допунама Закона о раду регулише питање рада од куће у условима пандемије.
Она истиче да је то посебно важно јер ћемо још најмање годину дана морати да живимо на овај пандемијом измењен начин и наглашава да је то исувише дуг период да би рад од куће имали нерегулисан.
Прочитајте још:
