То за Спутњик каже Антон Цециновски, шеф Департмента за трговинску политику Евроазијске економске уније.
„Када смо закључили нови споразум, који је сада у поступку ратификације, решавали смо два задатка - први је био унификација трговинског режима између свих држава чланица Уније и Србије, а други је отварање српског тржишта за робу из Јерменије и Киргизије. Што се тиче српске робе, Срби су били веома заинтересовани да повећају испоруку одређених врста сирева, добију одређену квоту за испоруку цигарета, а још један од главних интереса Србије је извоз одређених алкохолних пића, конкретно, традиционалних српских пића - вињака и ракије. У принципу, имамо традиционални портфељ испорука и јасно је да је Русија главно продајно тржиште по обиму - углавном је то пољопривредна група производа, пре свега јабуке које су и наше руске колеге почеле активно да испоручују након увођења санкција“, каже Цециновски за Спутњик.
Према овом споразуму Србија ће у земље Уније моћи да без плаћања царина извезе 2.000 тона цигарета, око 90 хиљада литара вињака, 400 тона полутврдог и тврдог крављег сира, неограничене количине козјег и овчијег сира и неограничене количине воћних ракија, али остаје царина на извоз аутомобила из Србије.
Иако овај споразум даје шире могућности, Цециновски истиче да се не очекују драстичне промене у смислу структуре и обима испорука, с обзиром да је „већина земаља чланица Евроазијске економске уније већ имала споразуме о слободној трговини са Србијом и да објективно имају веће економије него Јерменија и Киргистан“.
Српско тржиште је интересантно Евроазијској економској унији
Чињеница да је Влада Русије одобрила ратификацију Споразума о слободној трговини између Евроазијске економске уније и Србије представља потврду добрих пријатељских и економских односа између Србије и Русије, наглашава Цециновски.
Он такође додаје да постоји широк спектар роба које Русије испоручује Србији.
„Јасно је да је значајан део робе из енергетске групе, али истовремено испоручујемо и машине, опрему, а новим споразумом смо мало проширили обим робе која је ослобођена царине приликом увоза у Србију и додали смо, чини се, дизалице и фитинге за цеви“, рекао је Цециновски.
Према његовим речима, српско тржиште је интересантно за земље Евроазијске економске уније, с обзиром да су већ успостављени дугорочни трговински односе са Србијом и нико не жели да изгуби преференцијални приступ српском тржишту.
„Можда то нису неке гигантске бројке када говоримо о трговинској сарадњи, али са становишта важности принципијелног одржавања пријатељских и обострано корисних трговинских и економских односа, то је изузетно потребно“, истакао је Цециновски.
Инвестиције нису обухваћене споразумом
Док српски званичници овај споразум виде као шансу за привредне гране као што су пољопривреда и прехрамбена индустрија, за извоз нашег инжењерског знања, иновативних решења и ИТ услуга, као и за привлачење нових инвестиција из земаља Евроазијске економске уније, Цециновски напомиње да инвестиције нису обухваћене споразумом.
„Питање инвестиција није у потпуности наш део, оно остаје ван надлежности Евроазијске економске уније и ван споразума који смо склопили“, прецизирао је.
Цециновски такође наглашава да је Србија прва земља изван Заједнице независних држава која има овакав споразум.
„Истакао бих значај споразума - за Евроазијску економску унију је ово важна фаза, јер је до тренутка стварања савеза већ био формиран одређени пакет споразума о успостављању трговинских режима између чланица ЕАЕУ и трећих земаља, а у складу с одредбама Уговора о Унији, а конкретно према члану 102 ми радимо на унификацији трговинског режима. Споразум са Србијом је, у ствари, први случај да смо на папиру фиксирали резултат који ћемо у будућности морати да постигнемо са другим земљама“, закључио је Цециновски.
Подсетимо, Евроазијска економска унија званично је основана јануара 2015. године и заменила је и проширила постојећу Царинску унију. Укупни БДП тих земаља већи је од 1,9 трилиона долара.
Робна размена Србије и држава чланица Евроазијске економске уније је 2018. године износила 3,4 милијарде долара, при чему је извоз био 1,1 милијарду, а увоз 2,3 милијарде. Како су раније саопштиле српске власти, план Београда је да повећа извоз на тржишта ЕАЕУ на 1,5 милијарди долара у наредне две-три године.
Русија је одобрила ратификацију споразума о зони слободне трговине између Евроазијске економске уније и Србије, што нашој земљи омогућава приступ тржишту од преко 183 милиона потрошача, а такође веће могућности за српске произвођаче.
Поред тога, тим уговором је проширен и обим и врста роба које ће се из Србије извозити на тржиште Евроазијске уније.
Највећи економски интерес Србије од тог споразума је што добија шансу да око 95,5 одсто домаћих производа извози на тржиште Русије и других земаља-чланица Уније без плаћања царине, а такође тај уговор штити и преко 740 српских компанија које на руско тржиште извозе преко 1.200 различитих артикала и којима је сада омогућено да извозе и на друга тржишта ЕАЕУ.
