Он додаје да већ постоје контигенти НАТО војске у балтичким земљама, а у Пољској се распоређују системи за противракетну одбрану, јединице и формације америчких снага. Исто се односи и на јужни бок – Бугарску, Румунију итд.
Према његовим речима, активност америчке војске и других НАТО земаља на границама Русије се повећава и то је забрињавајуће.
„У сваком случају, овај полукруг око Русије не само да не слаби, већ долази и до постепеног повећања контингента. То је праћено порастом антируске хистерије, порастом броја маневара и различитим провокацијама. У исто време, америчке стратешке беспилотне летелице врше извиђање, прате ситуацију на Криму, Кавказу и у другим руским регионима. Сада се та опасност, која постоји најмање пола века, преселила близу наших граница“, каже Котенок.
Међутим, пребацивање америчке војске у Пољску могло би да доведе до кршења договора Русије и НАТО-а из 1997. године, који забрањује западном савезу да размешта додатне трупе на истоку Европе. По том договору, потписаном у Паризу, Алијанса се обавезала да неће размештати крупне војне формације и тактичко атомско оружје на територији нових држава-чланица. Другим речима, тај документ забрањује стационирање значајнијих војних снага у Централној и Источној Европи, у близини руских граница.
Хоће ли Немачка направити заокрет ка Русији?
Американци тренутно у Немачкој имају више војника него у било којој другој држави на свету осим у Јапану, где се налази 50 хиљада америчких војника.
На Немачкој територији тренутно је распоређено пет од седам америчких гарнизона у Европи, док су остала два у Италији и Белгији. Седиште америчке војске налази се у Висбадену, малом граду недалеко од Франкфурта, а седиште снага америчких маринаца је у граду Беблингену на југозападу земље. Америчке ваздухопловне базе налазе се у Рамштајну и Шпангдалему. Поред тога, верује се да се у немачкој војној бази у Бихелу налази до 20 америчких нуклеарних бојевих глава.
Стручњаци кажу да су ови потези Вашингтона у складу са америчком доктрином обуздавања Русије и истичу да Русија нема намеру да било кога напада, а понајмање да ратује са Немачком.
„Немачка и Европа данас нису угрожене, нити се суочавају са претњом. Све приче о претњи од стране Русије су мит. Русија не планира да ратује са Немачком или да врши притисак. Ништа не угрожава безбедност Немачке, али, како се каже, увек морате имати добро опремљену војску и због тога ће Немачка морати да троши више новца на своју одбрану. Могуће је да ће сада, без америчке подршке, Немачка бити у стању да преусмери своју спољну политику и направи заокрет ка Русији, и да неће следити америчку спољну политику усвајајући санкције које су корисне САД, а не Немачкој. Можда ће Немачка и Русија заједнички решити нека питања европске безбедности и питања сарадње, не обазирући се на САД“, каже политиколог Олег Глазунов.
Кремљ је саопштио да се Русија неће мешати у односе између Вашингтона и Берлина, али да Москва никада није крила да што је мање америчких војника на европском континенту то је мирније у Европи.
Политичка и војна контрола Европе
Шеф Пентагона је саопштио да ће вратити кући око 6.400 војника, док ће њих 5.600 бити распоређено на ротационој основи у земљама НАТО-а – Италији и Белгији, док у будућности Вашингтон може да размести додатне снаге у Пољској и балтичким земљама.
Руски војни аналитичари претпостављају да је Италија је одабрана као привремена опција, јер се тамо налази прилично велика ваздушна база, док ће Белгија највероватније бити стална база, с обзиром да je Американцима потребна могућност да врше политичку и војну контролу над Западном Европом. Белгија је у том смислу идеална варијанта, тим пре што се у Бриселу налази седиште НАТО-а, а та земља се граничи са Француском и Немачком.
Поред тога, сматрају руски стручњаци, у Белгији је слаба централна Влада која тешко да ће икада затражити од Американаца да напусте земљу.
Акценат на Белгији још једном потврђује сумње да циљ САД у Европи није да заштити Стари континет од претњи, већ контрола те територије. Трагедија Европе је у томе што њени лидери заправо помажу Вашингтону и раде за америчке националне интересе, често занемарујући своје.
Ова одлука поделила је и америчке политичке кругове. Део њих то види као „шамар пријатељу и савезнику“, али и као „велику грешку“ и „поклон Кремљу“. Поједини амерички званичници сматрају да ће то ослабити позиције САД у сузбијању „агресије“ Кремља у Европи.
Доналд Трамп, међутим, сматра да Америка не треба да штити Немачку од Русије, кад већ та земља плаћа Русији милијарде долара годишње за енергенте, док је прекорачује двопроцентну уплату у буџет НАТО-а.
