Све најважније централне банке, од америчког Феда, до Европске централне банке и осталих у свету, учиниле су своје појефтинивши задуживање максималним снижењем камата. Фед је тако данас потврдио да остаје на каматној стопи између нула и 0,25 одсто.
Ђукић је уверен да ће тако ниске камате остати и у наредне две –три године и да за то време државе неће бити суочене са теретом дуга. Проблем ће настати ако, упркос предузетим мерама, не буде опоравка привреде, а тај темпо ће диктирати коронавирус који је и даље за научну јавност непознаница, сматра саговорник Спутњика.
Хиљаде милијарди долара, а резултат неизвесан
Амерички Конгрес тренутно разматра нови пакет помоћи привреди и становништву, тежак 1.000 милијарди долара, али сагласности републиканаца и демократа нема ни о суми новца, ни о томе коме би он све био намењен. Тим пре што је до овог тренутка регистровано 44 милиона људи који траже помоћ због губитка посла, што је до сада невиђено.
Уместо предложених 1.000 милијарди, демократе би да та помоћ износи чак 3.500 милијарди долара, што је по оцени нашег саговорника, потпуно нереално и једино се може довести у контекст предстојећих председничких избора и удварања бирачима.
Систем не би могао да прогута тако велику фискалну помоћ, што отвара и проблем америчког дуга који се изједначио са БДП-ом и има тенденцију даљег раста, јер у 2021. сигурно неће бити задовољавајућег раста привредне активности.
Зато је, сматра он, сасвим природан отпор републиканаца, међу којима има и оних који се противе чак и усвајању новог пакета од 1.000 милијарди, јер према званичним подацима Конгреса, 30. септембра, када се у Америци завршава буџетска година, дефицит ће бити никад већи - 3.700 милијарди долара. Са усвајањем пакета од додатних 1.000 милијарди, он би, међутим, могао да нарасте на 5.000 милијарди долара.
Председник САД Доналд Трамп је крајем марта потписао закон о првом пакету мера помоћи, тежак 2.000 милијарди долара, намењених за подршку малом бизнису, за продужено осигурање за незапослене, као и за непосредну борбу против вируса корона. За формирање стабилизационог фонда за подршку предузећа, савезних држава и градова, издвојено је 500 милијарди долара, колико и за помоћ сваком детету и пореским обвезницима са годишњим примањима испод 75.000 долара.
Крајем априла усвојен је још један пакет помоћи вредан 484 милијарди долара у највећој мери намењен малим предузећима, као и болницама у борби против корона вируса.
Поред тога америчка централна банка је, како је саопштио њен шеф Џером Пауел, такође прискочила у помоћ изашавши из уобичајених оквира улоге централне банке. Она је понудила програм мера подршке ликвидности малим и средњим предузећима.
Фед је посредством банака понудио зајмове предузећима у висини од 1.000 милијарди долара и до данас је таквих аранжмана закључено у вредности 100 милијарди, каже Ђукић.
За разлику од финансијске кризе 2008. сада је, како истиче, суштински проблем у реалном сектору, у прекиду ланца производње, од улазних компоненти, прераде, производње до продаје, који још није успостављен.
Пукотина у новом пакету ЕУ
Са тим проблемом се носе и у ЕУ и да после недавног усвајања новог пакета мера велики посао тек чека Европску комисију. Заједничким задуживањем ЕУ на светским тржиштима капитала, а рок за отплату позајмице је крај 2058. године, требало би да буде обезбеђено 390 милијарди евра бесповратне помоћи и 360 милијарди повољних зајмова.
„Овај пакет је, очигледно, усвојен зато што су Немачка и Француска решиле да то тако мора да буде. Дошло се до компромиса, али су остале пукотине у самом програму, а првенство то је у којој мери ће то што ће се дати као поклон у односу на оно што ће бити у виду кредита под повољним условима, ефикасно бити праћено да би та средства заиста завршила тамо за шта су и намењена“, каже професор банкарства на Економском факултету.
То је суштина и Европска комисија ће морати да покаже своју моћ, или немоћ по том питању, додаје он.
Упркос спремности фискалних и монетарних власти које немају избор него да лече ове проблеме које је изазвала пандемија, крајња неизвесност по питању резултата озбиљних мера које су свуда предузете је, по његовој оцени, у чињеници што нико не може да тврди до када ће вирус потрајати, а онда се последице по привреду само мултипликују.
„Када је реч о сервисирању обавеза по основу издатих или емитованих државних хартија од вредности и ако се задужујете и на десетогдишње хартије од вредности плаћате камату која је један или испод један одсто онда вам то говори да терет или баланс дуга није феномен или проблем са којим ће се земље суочавају и са којим ће се суочити за две-три године. Проблем ће настати ако нема економског опоравка", каже Ђукић.
Дуг није проблем ако...
Он објашњава да светско тржиште не реагује тако плаховито, да се логика глобализације не може прекинути преко ноћи и да би активирање великих корпорација довело до економског раста који ће учинити дугове подношљивим. Добро је што је кинеска привреда брзо почела да се опоравља, јер је и пре пандемије постојала чврста веза између кинеских компанија и многих европских и америчких и опоравак укупне привреде ће, сматра он, у многоме зависити и од обнове те конекције.
„Без стопе привредног раста америчке привреде између 2,5 и три одсто, па и европске, веома је тешко очекивати да дугови буду одрживи са аспекта подношења терета будућих генерација. Дуг постаје одржив оног тренутка кда је стопа економског раста већа од просечне каматне стопе по којој земља мора да сервисира све то што се задужила што на домаћем, што на страном тржишту. То је суштина читавог процеса“, закључио је Ђукић.
