Црква је подигнута 1903. године, а икона „Српске мајке“ освештана је 1924. године. Осликао ју је академски сликар и вајар Михаило Милановић. Он је први академски сликар ужичког краја, представник минхенске школе, ратни сликар Врховне команде српске војске.
Икона је 2015. године на Илиндан обновљена у техници мозаика. Те радове извела је Марија Гајић са својим сарадницима, а уз помоћ донације ктитора Радмила Јевтовића.
На цркви се налазе четири спомен плоче са уклесаним именима пострадалих у ратовима 1912—1918.
„Српска мајка“ је приказана у народној ношњи, на чијим грудима блиста крст. На јелеку је приказан нар, символ страдања. Цела композиција је оивичена народном шаром, такозваним корњачама, које представљају живот.
Приказана је као светитељка са ореолом, иза тела је приказан двоглави орао са крилима који представља јединство Цркве и државе.
У рукама „Српска мајка“ држи ловорове венце који симболишу вечност, бесмртност и победу, а на којима су исписане године рата 1912-1918.
На средишњем делу композиције су смештене маслинове гранчице које су симбол мира и Божије бриге за људе и храстове гранчице које симболизују снагу и моћ. Испред светитељке је штит, на чијој се црвеној позадини налази крст са оцилима, а иза штита се вијоре две српске заставе.
Поред цркве Светог Георгија налази се и црква брвнара из 1812. године, посвећена истом светитељу, која се убраја у споменике културе од великог значаја. Крај цркве брвнаре су споменици-крајпуташи подигнути у периоду 1912—1918. ратницима изгинулим у Балканским и Првом светском рату.
Црква је подигнута на месту храма који су Турци запалили 1805. или 1806. године. Претпоставља се да је након паљења црква већ 1809. године обнављана, а да је 1812. добила данашњи изглед.
Прочитајте још:
