Тим предвођен др Владимиром Павловићем са Пољопривредног факултета у Београду заправо је направио композитни материјал, прах који се наноси на филтере у вентилационим уређајима, а састоји се од честица титан-диоксида, апатита и екстракта биљака са нашег подручја, које додатно повећавају антимикробно дејство материјала.
Прах против Ковида 19, патент српских научника
Овај научник, који ради и за НАСА, објашњава да различите врсте нано честица, које иначе имају антимикробна својства, заправо могу направити проблем, јер када се много смање, могу да прођу кроз ћелијску мембрану и лоше утичу на здравље, направе хаос у организму.
"Уместо да се сконцентришемо на коришћење наноматеријала, вратили смо причу мало уназад и користиили "зелене технологије". Узели смо биљне екстракате и материјале који су микронских димензија, а немају здравствени ризик који би можда имали да су ситнији. Повећали смо антимикробно дејство. Успели смо да покажемо да механички активиран титан-диоксид у појединим случајевима има антимикробне карактеристике које су на нивоу антибиотика", каже професор Павловић.
Корона све натерала на нова решења
Он додаје да је проблем дезинфекције универзалан, а да га је коронавирус ставио у први план свуда у свету. Скромно каже да награда јесте признање, али да се и многи други научници у свету баве оваквим истраживањима, па и Руси који су недавно својим системом дезинфиковали наше бонице и улице.
Тим који још чине Бранислав Влаховић, професор Централног универзитета Северне Каролине, Вера Павловић са Машинског факултета, Сузана Филиповић из Института техничких наука САНУ, Павле Машковић са Агрономског факултета у Чачку и Предраг Петровић, професор чачанског Техничког факултета, наставља рад.
На реду су биохемисјка истраживања, из области молекуларне биологије, а посебно се ради на тражењу одговора на питање зашто одређене врсте биљака поседују антимикробне карактеристике. Ради се и на додатним истраживањима титан-диоксида, у покушају да се мењају његови електронски нивои.
"Његова антимикробна активности између осталог зависи од тога која је ширина такозване забрањене зоне. Најчешће је таква да под деловањем ултраљубичастог зрачења, он постаје антимикробан, губи дејство. Многа истраживања у свету се заправо раде да се та ширина забрањене зоне помери, да он може да буде активан и при видљивој светлости", објашњава Павловић.
Компаније желе да убрзају научнике
Циљ је да се награђени патент појави на тржишту. Истраживање је сада подељено на два дела, један би требало да помогне Фонду за науку Србије, а за други су конкурисали за фондове у оквиру америчке владе.
"Да би сте изашли са производом, није довољно да знате да материјал убија бактерије, потребно је обавити читав низ других истраживања да будете потпуно сигурни да је безбедан за употребу. Такође, морамо да знамо у којим временским интервалима може да делује и да пропишемо тачну процедуру како се користи", објашњава наш саговорник.
Он додаје да је рад дошао до тога да има резултате који могу да буду примењиви, те да су и поједине фирме заинтересоване да уложе новац да би материјал што пре изашао на тржиште.
На међународном такмичењу Удружења проналазача "Корона иновације" учествовали су тимови из 35 земаља, са више од 200 проналазака у области високих наука и технологија.
