Уколико људи наставе са оваквим активностима, Земља више неће бити у стању да одржи растућу популацију, а овим темпом шуме би у потпуности могле да нестану за 100 до 200 година.
Др. Герардо Аквино с Института Алана Туринга у Лондону и професор Мауро Болоња с чилеанског универзитета Тарапаца у свом истраживању су истакли да ћемо тешке последице осетити и пре него што посечемо последње стабло, а промене укључују угрожени опстанак многих врста, укључујући и нашу.
Пре развоја људске цивилизације Земљу је покривало 60 милиона квадратних километара шуме док нови подаци показују да нам је остало нешто мање од 40 милиона, преноси Б 92.
Другим речима, остало нам је још неколико деценија пре него што пређемо тачку без повратка.
Истраживање физичара показало је да су шансе да избегнемо катастрофални исход изузетно мале, а у најбољем случају имамо мање од 10 одсто шансе да избегнемо катастрофу.
Аутори су понудили и утопијско решење у виду Дасонове сфере, хипотетичке мегаструктуре (на пример састав сателита) око Сунца која апсорбује велик део соларне енергије и шаље је назад на Земљу.
Наравно, ту сферу не треба схватити дословно јер постоје други начини производње исте количине енергије. На пример, нуклеарном фузијом.
Порука је заправо да је катастрофа неизбежна ако не променимо неодрживи начин функционирања, а једини излаз лежи у технолошком развоју без преседана.
Оно што је битно јесте да не смемо да заборавимо да се ради о истраживању теоретских физичара који проблему приступају на нивоу теорије и делови истраживања су спекулативни. То јест, постављају питања шта би друштву требало да дође од ограничења по питању ресурса и како би такво друштво изгледало.
Висока технолошка развијеност са собом доноси и решења која би, или избегла или спречила еколошку катастрофу.
На том нивоу тренутно нисмо, али питање је и хоћемо ли је на време достићи. Ово истраживање показује да нећемо, тачније, имамо мање од 10 посто шансе да се то догоди.
Није све тако црно
Овај и њему слични модели крећу од претпоставке да ћемо овим путем наставити, али према овогодишњем УН-овом извештају дефорестација на глобалном нивоу у последњих неколико деценија пада.
Прецизније, у периоду од деведесетих до данас годишњи губитак шума пао је са 7,8 милиона на 4,7 милиона хектара. Један од разлога је природно и планирано пошумљавање, преноси Индеx. То не значи да се можемо опустити јер у истом смо периоду изгубили невероватних 178 милиона хектара шума, а постоји и опасност да се то смањење успори или чак врати на негативан тренд.
Још једна позитивна ствар је и то да број становника не расте као што песимисти очекују већ се средином века очекује осетно смањење.
И док је све то прилично спор процес, много се тога може учинити променом приступа или коренитом цивилизацијском трансформацијом. Пребацивањем фокуса с екстремно индивидуалних на заједничке интересе.
Нико не каже да ће то бити једноставно, али на крају крајева, све је одувек и било на нама.
