Руски експерти напомињу да протесне ноте нису довољне, али оцењују да ЕУ има одређену снагу и шансу да се одупре америчким санкцијама. У сваком случају, многи верују да би Брисел могао да одговори реципрочно ако САД уведу рестриктивне мере за одређене европске компаније, земље и њихове секторе економије.
„У последње време било је доста изјава о санкцијама, како на нивоу Владе, тако и на нивоу пословне заједнице и на нивоу представника ЕУ институција. Позиција Немачке у институцијама ЕУ је толико јака да је противницима „Северног тока 2“ - Пољској и балтичким државама - прилично тешко да иду против ње. Будући да постоје критичке изјаве у вези са санкцијама, то нас наводи на претпоставку да се ЕУ озбиљно опире санкцијама, посебно зато што не говоримо о некаквим санкцијама против Русије, већ против европског бизниса, против компанија из оних земаља које су на овај или онај начин учествовале у пројекту - пружале грађевинске, финансијске или логистичке услуге. Све оне се могу наћи на удару санкција, а то би већ био напад на европски бизнис. Русија није Иран, па ако би Европа пристала на забрану трговине са Русијом, то би за њу била срамота. Зато ће ЕУ покушати да се одупре тим санкцијама“, каже за Спутњик Станислав Митрахович, водећи експерт Националног фонда за енергетску безбедност и професор на Универзитету за финансије при руској Влади.
Митрахович сматра да је Вашингтону јасно да овај спор може отићи предалеко, а с друге стране и ЕУ није спремна за конфликте великих размера, па ће се, заправо, психолошка конфронтација наставити и даље.
„Ако Европа попусти и престане да се опире, мораће да прихвати да ће трговинске односе у наредних десет година у потпуности диктирати Американци. Ипак, било би стратешки погрешно за Европу да буде у потпуности под Америком. У наредним месецима и недељама видећемо колико је Европа озбиљно спремна да се одупре. Мислим да имају шансу“, каже Митрахович.
Експерти су сигурни да САД неће успети да изврше притисак на Немачку, која је локомотива Европе, и то из више разлога - пре свега, немачке фирме су у овај пројекат уложиле милијарде долара. Друго, „Северни ток 2“ ће омогућити Немачкој улогу једног од најважнијих гасних центара у Европи.
Европа има „кеца“ у рукаву
Ипак, уколико Америка уведе нове санкције против европских фирми због сарадње са Русијом на изградњи „Северног тока“ Брисел има механизме којима може да заштити своје компаније, сматра Митрахович. Пре свега, компанијама које се евентуално нађу на удару санкција може дати повољне кредите, а такође и увести свој платни систем, којим ће заобићи долар.
„Ако би Америка увела санкције европским компанијама, оне би могле добити финансијску помоћ из фондова ЕУ или националних влада. Друго, чак у време расправе о увођењу санкција против Ирана, Европа је разматрала могућност увођења алтернативних система финансијских трансакција који не би били везани за долар. Истина, сада је долар светска валута, али што више Американци злоупотребљавају своју доминацију и могућности да неког искључе из трансакција доларима, то све више постоји жеља да се пронађу алтернативе. Европа би, на пример, могла да објави стварање сопственог система заснованог на евру“, каже Митрахович.
Експерт такође сматра да би ЕУ могла да наметне и увозне царине на неку америчку робу, као што је рецимо, амерички течни природни гас, али и да направи заокрет ка Истоку.
„Европа може демонстративно да направи заокрет ка Кини - на пример, да пристане на сарадњу са „Хуавејом“ на 5Г мрежи. Данас се на Кину мора рачунати - то је најмоћнија сила заједно са Америком. Америка би могла да буде увучена у трговински рат не само са Кином, већ и са Европом. Од значаја је и то што је Велика Британија, која је била спроводник америчке позиције, напустила ЕУ. Грубо говорећи, осим Пољске и балтичких држава, нема директних проводника воље САД. Остале земље су више зависне од Немачке, а Француска ће радије следити своју линију од америчке“, сматра експерт.
Такође, после увођења нових америчких санкција европским компанијама Брисел би могао да одговори контрасанкцијама за америчке фирме које послују у Европи.
Руски гас нема алтернативу
Говорећи о судбини пројекта „Северни ток 2“, који предвиђа изградњу два крака гасовода, чији ће укупни капацитет износити 55 милијарди кубних метара гаса годишње, од обале Русије, преко Балтичког мора, до Немачке, Митрахович истиче да ће он у сваком случају бити завршен и, пре или касније, пуштен у рад.
„Верујем да ће рокови које је Путин спомињао, а то је први квартал 2021. године - бити испуњени. Међутим, ако узмемо у обзир све већи амерички притисак и чињеницу да нема гаранције да ће Европа победити у овом психолошком дуелу са Америком, постоје ризици да тај рок може бити одложен, али не видим никакву катастрофу у чињеници да то можда не буде март, већ, на пример, мај 2021. године, јер је пројекат осмишљен на деценије рада, на отприлике 40 година. А, ако је пројектован на тај период, да ли нам је онда толико важно у ком месецу ће бити завршен?! За нас је важно он буде изграђен, јер су улози веома велики. Даље предстоје политичке и правне битке у Европи како би се омогућила његова употреба у пуном капацитету, како би се постигла изузећа од европских закона о антимонополском гасу које добијају друге компаније које нису из Русије. Уз подршку бројних присталица, мислим да се то може постићи“, закључио је Митрахович.
Американци желе да блокирају реализацију пројекта „Северни ток 2“ правдајући то бригом за енергетску безбедност Европе и жељом да смање зависност Европе од Русије, а заправо прави разлог лежи у чињеници да желе да прогурају свој знатно скупљи течни природни гас на европско тржиште. Због тога је амерички Стејт департмент укључио „Северни ток 2“ и „Турски ток“ у пројекте којима могу бити уведене санкције.
Међутим, то што су 24 од 27 земаља-чланица ЕУ решиле да се супротставе САД, изражавајући протест против америчких санкција „Северном току 2“ многи виде као „судбоносну одлуку“ тих држава и истичу да је и Европи постало јасно да јефтинији руски гас нема алтеранативу.
