До годишњице лета у свемир првог руског андроидног робота остало је око месец дана. Да ли робот „Фјодор“ има будућност и какву перспективу има свемирска роботика говори извршни директор Научно-производне корпорације „Андроидна техника“ Евгеније Дудоров.
У каквом је стању и где се налази робот-космонаут „Фјодор“? Каква каријера га даље чека?
Сада је робот у Ракетно-свемирској корпорацији „Енергија“ (произвођач свемирских бродова „Сојуз“, на којем је робот био у свемиру), али се формирају документи како би га пренели у власништво главног научног института „Роскосмоса“ Централни научно-истраживачки институт за машиноградњу (ЦНИИмаш). Предвиђа се да се он даље користи као један од технолошких модела приликом рада на пројекту „Теледроид“. Ово је пројекат за стварање антропоморфног роботског комплекса, који би требало да ради на површини МСС и извршава бројне технолошке операције. Односно, на „Фјодору“ ће се тестирати технологије за новог робота.
Да ли је „Теледроид“ онај исти робот „Артјом“ којег је најављивао „Роскосмос“?
Ми га зовемо САР — систем антропоморфни роботски. Нисмо смислили неко ново име. Мислим да ће на крају бити алфанумеричка ознака. У овој ситуацији, то би било правилно. Ако говоримо о самом пројекту „Теледроид“, након резултата лета робота „Фјодора“, одлучено је да се практично у потпуности препишу задаци за нови рад. Резултати употребе „Фјодора“ у орбити показали су да перспективном роботу треба додати читав низ задатака које би могао обављати у аутономном режиму. На пример, препознавање објеката, изградња путање кретања према објекту, премештање објеката и слично.
Где ће се налазити овај нови робот?
Његово стационарно базирање је планирано на Научно-енергетском модулу (НЕМ) и друго на европском манипулатору ЕРА, који би требало да буде покренут на МСС у блиској будућности. То јест, на НЕМ-у ће обављати истраживачке радове у подручју тачке за причвршћивање, а са манипулатора ЕРА који ће стајати на Мултифункционалном лабораторијском модулу, он се може испоручивати другим модулима и обављати неки посао самостално или заједно са космонаутима. На пример, уз помоћ робота, оператор са Земље или МСС ће извршити неопходну припрему пре изласка космонаута у отворени свемир, смањујући радно време и олакшавајући рад космонаутима. Јасно је да робот неће у потпуности заменити космонаута, али ће допуњавати и помагати људима. Стечене вештине интеракције између робота и човека на МСС биће коришћене за конструкцију роботике за Месец.
У каквом је сада стању пројекат „Теледроид“?
Сада преправљамо технички задатак. Очекујемо да ће у наредних месец дана документи бити припремљени и да ћемо моћи да почнемо са његовом реализацијом.
Да ле ће робот у оквиру овог пројекта бити састављен од домаћих компоненти?
Овде је одговор јасан. Или ће то бити домаће компоненте, или увозне компоненте које се налазе на одговарајућој листи дозвољених за употребу компоненти у Руској Федерацији. Наравно, ми се трудимо да максимално користимо компоненте руске производње. Конкретно, сами производимо моторе. Предат је захтев за њихову сертификацију за употребу у свемирској техници. Са видео-камерама је компликованије. Они ће бити руске производње, али саме матрице се једноставно не производе у Русији и у сваком случају ће бити неопходно да се користе увозне. Ако буде постојао избор између руских и увозних компоненти, а маса и димензију буду ишли у прилог увозним, проучићемо питање локализације производње. Јасно је да нисмо и нећемо имати приступ најбољим светским решењима због санкционих ограничења.
Колико ће укупно бити робота?
„Теледроид“ ће бити конструисан у два или три примерка. Коначна верзија која ће полетети у свемир, њена идентична копија која ће остати на Земљи, и неколико прелазних варијанти које су потребне за развој технологија. Није искључена опција да у оквиру бројних тестирања један од коначних примерака може бити уништен. Неки конструктори свемирске опреме праве до пет идентичних примерака технике пре лансирања у свемир. Идентична копија која остаје на Земљи је неопходна како би у случају ванредне ситуације са роботом у свемиру, било могуће симулирати сличну ситуацију на Земљи, наћи разлог за такав развој догађаја и поправити све.
Раније је планиран лет робота „Фјодора“ на свемирском броду „Орао“ 2023. године у оквиру пројекта „Испитатељ“ („Истраживач“). Али робот је већ летео у свемир прошле година на „Сојузу“. Да ли то значи да сада лета на „Орлу“ неће бити?
Предомисли смо се када је то у питању. Након разговора са космонаутима Александром Скворцовом и Алексејем Овчињином који су учествовали у експерименту са „Фјодором“ на МСС, постало је јасно да је у већој мери робот потребан на површини, а унутар станице све задатке космонаути могу решити сами. Стога смо одлучили да се фокусирамо на робота који ће се користити на површини станице — пројекат „Теледроид“, али потребно је дати му додатну функционалност која је била планирана за „Фјодора“ током лета на „Орлу“.
Значи, он ће ипак полетети на „Орлу“?
„Теледроид“ ће у сваком случају полетети унутар свемирског брода на МСС. Питање је у ком облику: у већ састављеној верзији или у одвојеним блоковима које ће космонаути саставити и монтирати на спољној површини МСС. О свему овоме се још увек воде разговори.
Нема смисла користити робота који ће седети у столици и притискати дугмад. Током лета „Фјодора“ већ су добијени неопходни подаци: како оптерећење у старту и бестежинско стање могу утицати на роботске системе, који проблеми могу настати. Стога, ако буде постојала могућност, нови робот се може послати унутар брода, али нема потребе за обављањем било каквих операција током лета.
Рекли сте да ће се искуство интеракције робота и космонаута користити у истраживању Месеца. Која техничка решења могу бити примењена на Месецу?
Ако говоримо о неком новом луноходу који ће истраживати површину, тада предлог о коришћењу технологија које су већ разрађене у свемиру, изгледа логично. Према томе, приликом развоја „Теледроида“ ми заиста размишљамо унапред како би наша решења у будућности могла бити корисна на Месецу. Још увек није јасно како ће изгледати лунарни роботи. Чим функционално постане јасан, почећемо са израдом одговарајуће технике. Робот није замена за човека, то је инструмент, то је машина за постизање циљева.
Да ли сте проценили колико би било јефтиније послати робота на Месец у поређењу са летом космонаута?
Направили смо прелиминарну процену, али она није економска, већ процена ризика. Одржавање космонаута живим и безбедним је најважнији задатак, а његов рад у свемиру је веома вредан ресурс. Говоримо о смањењу оптерећења за космонаута, побољшању квалитета и ефикасности његово рада. Ако космонаути на МСС сада у потпуности испуњавају све задатке, онда је на Месецу употреба робота максимално оправдана. Космонаут ће моћи да ради на месецу недељу или две. Роботи ће управљати свемирском инфраструктуром између смена пилотским експедиција. Они ће се бавити изградњом стамбеног простора, обављаће и друге послове. То би требало да буду антропоморфни роботи, комплекси на точковима, роботи са манипулаторима. Процес њиховог рада треба да буде што више аутоматизован.
Раније је Индија показала свог робота за свемир. Да ли су се консултовали са вама?
Не, нису. Али у таквим ситуацијама, као што је лансирање робота у свемир, одмах долази до узрујавања. Друге компаније и земље, захваљујући великој пажњи која је посвећена овој теми, такође желе да покажу своја достигнућа у роботици.
Једном се Централни истраживачки институт роботских комплекса жалио да је после лета робота „Фјодор“, пројекат „Косморобот“ на којем су били ангажовани у институту, био затворен. Да ли је то тачно?
Одлука о затварању пројекта „Косморобот“ је донета још пре лета „Фјодора“. У исто време, код ових робота су реализована различита техничка решења која се ни на који начин не преклапају. Бранили смо своје колеге и пројекат „Косморобот“, били см доследни ставу да се треба наставити, али низ техничких параметара за пројекат првобитно није био договорен са купцем. Ако се пројекат још једном погледа и узме у обзир, мислим да се може обновити.
Све у свему, ја сматрам да роботика треба да буде разноврсна. Ако говоримо о истраживању свемира, онда је за различите радове потребно развити различите роботе, не само антропоморфне. Ту спадају и помоћници космонаута, и луноходи, и манипулатори са више саставних делова. Али неопходно је прецизно изградити структуру за развој индустрије роботике.
Мање познат „побратим“ „Фјодора“ је робот „Аљоша“ за „Росатом“. Робот треба да премешта радиоактивни отпад. Прва фаза његов тестирања је завршена. Који је следећи корак?
У овој фази видимо да морамо дорадити функционалност. Такав робот постоји, и то не само један. Два робота пролазе тестирање. Први је електрохидраулични, а други је у потпуности на електрични погон. Већ постоје индустријски роботи који премештају стандардне кутије кроз складишта, али када говоримо о роботу за „Росатом“, постоји тежи задатак: треба га научити да сортира смеће које има одређени ниво радиоактивности. Да би то учинио, мора препознати предмет, одредити материјал од ког је направљен и ставити предмет у посебан контејнер. То је веома тешко.
Заостаје ли Русија за другим земљама на пољу роботике?
Ако упоредимо трошкове Кине, САД, Европе у области роботике и вештачке интелигенције са руским улагањима, онда значајно заостајемо. Не постоје неопходна улагања у развој вештачке интелигенције, у развој компонентне базе, у развој саме роботике. У Русији тема роботике нема своје уточиште. Надгледају нас Министарство индустрије и трговине, Министарство телекомуникација и масовних комуникација и низ других министарстава и одељења. Као резултат тога, тема роботике је свуда започета помало, а заправо нико није одговоран за њу. Потребно је створити јединствени државни орган који ће бити одговоран за ову област и за формирање државних програма за развој роботике.
Прочитајте још:
