Према најновијим подацима Евростата, индустријска производња у јуну у ЕУ је порасла 9,1 одсто у односу на мај када је увећана 11,6 процената. На годишњем нивоу, пак, у односу на јуни прошле године, забележен је пад од 11,6 одсто.
Од вируса зависи - он се пита за све
На питање шта можемо да закључимо из ових података, могу ли подаци из маја и јуна да упућују на оцену да индустрија више неће ићи низбрдо, професор економике индустрије на Економском факултету у Београду, Савић указује на два закључка:
„Један, који охрабрује, је да се мада епидемија траје, индустријска проиозводња ипак опоравља, а други који је важнији и песимистичнији да је на међугодишњем нивоу то још увек врло висок, двоцифрен пад, што значи да смо још далеко од ситуације у коју ћемо, што би економисти рекли стати на ногу“.
Како ће се ствари кретати у наредном периоду зависиће, каже, од тога да ли ће се епидемија смиривати, или ће поново кренути. Сви очекују да током ова два месеца дође до смиривања али се, с преласком јесени у зиму, епидемиолози прибојавају спајања сезонског вируса грипа и овог Ковида 19.
Он напомиње да се мимо очекивања, током лета десио велики раст броја заражених и умрлих свуда у свету и на северној и јужној полулопти, што указује да ми о корони и даље врло мало знамо и да ће она ићи својим током. Зато сматра да је једина нада у наредним месецима у ефикасној вакцини.
Али, и за то је потребно време, што значи да ће и опоравак индустријске производње, али и укупног БДП-а света ићи много спорије, него што се то сада чини. Он подсећа да је до њеног опоравка у мају и јуну дошло када је број случајева заражавања у Европи постао симболичан, а онда се у јулу свуда у свету десило то што нико није очекивао.
Јуни као параметар
На питање који ће то показатељи да нам сигнализирају да се ипак стало на ноге, Савић нема сумњу да је то нажалост само онај медицински. Неће бити могуће обнављање глобалног ланца снабдевања све док постоји препорука физичке дистанце међу људима, напомиње он уз подсећање да је глобализација учинила да се готово ниједан проиозвод не производи само у једној земљи. На једном производу ради чак десет компанија из целог света и у ситуацији у којој саобраћај тешко функционише и компаније нису повезане, нема озбиљног опоравка производње, изричит је наш саговорник.
Тек када медицински показатељи буду на нивоу јунских онда можемо да се надамо да ће опоравак производње бити бржи него што у овом тренутку изгледа, нема дилему Савић.
Српска срећа у несрећи и ризици
На питање како у светлу ових података Евростата можемо да сагледамо ситуацију у Србији која је у највећој мери ослоњена на привреду ЕУ, наш саговорник указује на једну, у овој ситуацији, по нас добру околност.
„Ми имамо срећу у несрећи што је добар део нашег БДП-а домаћег порекла, где ми то можемо да контролишемо. Учешће спољне трговине у нашем БДП-у је испод 50 процената. То учешће у Холандији, Белгији, скандинавским земљама је преко 90 одсто, па оне трпе већу штету“, објашњава Савић.
По његовом мишљењу, постоји неколико ризика за опоравак српске привреде.
„Један је везан за стране компаније у Србији које су део тих глобалних ланаца снабдевања и готово ниједна нема финални производ који ће се самостално појавити на тржишту него се уграђује у неким другим земљама у финалне производе. Ако те компаније којима они испоручују полупроизводе не функционишу, а видимо из података да немачка индустрија , посебно аутомобилска, поприлично лоше стоји, значи нема рада ни за наше компаније“, упозорава професор економике индустрије на Економском факултету у Београду.
Зато ће, додаје он, њихов опоравак зависити од опоравка индустрије у другим земљама.
По оцени Савића, друга рањива тачка је српски извоз који је последњих година значајно растао и мимо ових страних компанија, а тај извоз је две трећине био усмерен на ЕУ, пре свега Немачку и Италију која је посебно погођена кризом у којој је била и пре пандемије.
На раст српског БДП-а у великој мери, каже Савић, утичу и кинеске компаније, РТБ Бор и смедеравска железара, а они су део глобалне привреде.
