Идеја картелског удруживања произвођача гаса није нова. Још 2001. године у Техерану су о томе разговарали представници 15 земаља извозница, а тада картел није и званично формиран. Није одређено стално седиште, нису дефинисана правила рада, није званично дефинисано ко су чланови као ни управа. Аналитичари су овај начин окупљања упоредили са дебатним клубом.
О „гасном ОПЕК-у“ руски председник Владимир Путин говорио је још 2002. године, када га је подржао и председник Казахстана Нурсултан Назарбајев.
Картел моћнији од ОПЕК-а
Да ће Русија формирати картел моћнији од ОПЕК-а уколико не добије одговарајући приступ европском тржишту гаса маја 2006. године, рекао је Александар Медведев, тада члан Управног одбора Гаспрома.
Подсетимо, реч је о периоду када су почеле да се „закувавају“ гасне несугласице између Русије и Украјине — земље преко чије територије је још у време бившег Совјетског Савеза изграђен систем за транспорт гаса до европских потрошача.
Почетком августа те године Русија и Алжир су потписали Меморандум о разумевању, којим се предлаже усаглашавање цена гаса.
Октобра 2008. године, опет у Техерану, састали су се представници Ирана, Русије и Катара, земаља на које отпада више од 60 одсто светских резерви природног гаса, и договорили да створе „гасни ОПЕК”.
Крајем децембра те године конституисан је Форум земаља извозница гаса. Утврђени су статут, уредбе — које утврђују основне задатке организације и начин њеног рада. Престоница Катара, Доха, изабрана је за седиште секретаријата Форума.
Форум земаља извозница гаса могао би бити трансформисан у „гасни ОПЕК”. На његовом челу је, иначе, Рус Јуриј Сентјурин. Претпоставља се да би он у новом својству могао добити овлашћења да води заједничку, за неколико држава, политику у сфери производње и продаје гаса.
Децембра 2008. Владимир Путин је упозорио да ће светска финансијска криза теже погодити међународно тржиште природног гаса него берзе нафте.
„Глобална рецесија ће нанети више штете произвођачима гаса него нафте”, прецизирао је тада он у говору на Седмом међународном форуму произвођача гаса у Москви, уз опаску да ће цео нафтно-гасни комплекс у кризним условима пословања претрпети знатну штету.
Да подсетимо, тада је наведено да би задатак „гасног ОПЕК-а” био обједињавање водећих произвођаче и извозника гаса, праћење тржишне ситуације, путем анализа тражње и заједничких акција око испорука енергената на тржиште.
Са садашњом економском кризом, коју је корона само погоршала, смањујући потрошњу енергената, али и уз кампању САД да се по сваку цену спречи завршетак гасовода Северни ток 2 и Турског тока преко Балкана, јасно је да би Русији одговарало да добије савезнике у борби против политичких напада из Вашингтона.
Иницијатива Москве која се неће допасти Вашингтону
Треба рећи да су се те 2008. године САД али и Европска унија оштро успротивиле оснивању новог међународног енергетског картела, тврдећи да је то претња светској енергетској безбедности.
Са новом администрацијом окупљеном у Бриселу, али и промењеним ставом европских политичара, који су коначно смогли снаге да поруче Вашингтону да не треба они да воде рачуна о питању европског суверенитета и енергетске безбедности, чини се да Европа више неће бити против гасног картела. Можда баш због САД, које су донеле одлуку о санкцијама европским компанијама, партнерима Гаспрому у изградњи гасовода.
Не треба сумњати да се ова иницијатива Москве неће допасти политичарима у Вашингтону. Америка као водећи произвођач сирове нафте није била одушевљена ни чињеницом да је Русија отпочела сарадњу са ОПЕК-ом. А поготово нису били одушевљени када су и сами морали да се консултују са ОПЕК+, да би се цена сирове нафте вратила на ниво који ће економске проблем њиховим произвођачима „црног злата”.
И, наравно да они нису забринути за енергетску безбедности Европе. Поготово не за суверенитет.
Смета им, заправо, економска сарадња руских и европских компанија. Јер, она је испреплетана са политичком сарадњом Москве са европским политичарима. А то аутоматски значи мањи геополитички утицај САД на политике водећих европских држава према Русији.
И, греше они који се заносе да се САД боре против изградње руских гасовода ка Европи да би заштитили своје произвођаче природног гаса из шкриљаца. Компанијама које се баве овим бизнисом одговарао би гасни картел, који би штитио и њихове интересе.
А америчким политичарима, који се још заносе да могу да ударе руком о сто и нареде свим европским колегама како да „играју” (јер, некима, додуше, још могу) мораће да схвате да се геополитичка ситуација променила. Што пре то прихвате и њима ће бити лакше да се изборе за што повољније услове за своју економију. Јер, показало се да санкције, којима прете, нису више ефикасне као раније.
Прочитајте још:
