Првог дана покретања програма „Моја прва плата“, већ у току преподнева су почеле да пристижу пријаве компанија из Србије заинтересованих да у својим редовима, а о трошку Владе Србије, виде младе без радног искуства. На страници сајта Привредне коморе Србије (ПКС), названом управо по покренутом програму, поједине компаније су већ отвориле своје профиле и огласиле радне позиције за које су заинтересоване, каже за Спутњик руководилац центра за едукацију, дуално образовање и образовне политике у ПКС, Мирјана Ковачевић.
„Очекујемо да се то интересовање привредника настави и да ће око хиљаду привредника узети учешће у овом програму који је отоврен према свима – према предузетницима и правним субјектима свих величина, независно од гране делатности у којој послују, каже Ковачевићева, напомињући да за овај програм могу да аплицирају компаније и приватног и јавног сектора.
До прве плате 10.000 младих уз услов - без искуства!
Програм су данас у Сенти у компанији „Биоспрингер“, првој која се пријавила за учешће у њему, промовисали председница Владе Србије Ана Брнабић и председник ПКС Марко Чадеж, указујући на значај разбијања тог зачараног круга, где младима да би се запослили траже радно искуство које немају. При том привреда већ годинама има проблем са одговарајућом радном снагом и усклађивањем онога што се учи у школи и онога што се захтева на радном месту.
Влада Србије је издвојила више од две милијарде динара за програм који ће обухватити стручно оспособљавање 10.000 младих до 30 година у компанијама на конкретним радним местима, чиме ће стећи прво радно искуство и касније могућност лакшег запошљавање. Држава је младима са завршеном средњом школом обезбедила месечну накнаду од 20.000 динара, а за оне са факултетском дипломом 24.000 динара.
Суштина је, каже Ковачевићева, да се млади нађу у реалном радном окружењу и стекну то искуство у трајању од девет месеци, али је то и прилика за послодавце да по оспособљавању младих профилишу своје будуће кадрове у складу са својим потребама. Они после тих девет месеци могу да закључе уговоре о раду са тим младим људима, наравно уколико се договоре, пронађу, препознају, напомиње наша саговорница.
Незапосленост младих преко 20 одсто
Она напомиње да је управо популација до 30 година најугроженија када је у питању незапосленост.
„Према анкети о радној снази, стопа незапослености је 25,5 одсто у узрасту од 15 до 24 године. Пошто је програм фокусиран на оне до 30 година, то значи да је њихова стопа незапослености између 20 и 25 одсто. На евиденцији Националне службе за запошљавање је крајем јула било око 90.000 младих који имају завршену средњу школу или факултет, који су још незапослени. Овај програм има у виду 10.000 младих, што значи да приличан број младих са евиденције може на овај начин да реши тај свој проблем“, оцена је Ковачевићеве.
Она напомиње да ће на суму коју је определила држава сваком младом у оквиру овог програма и послодавци имати могућност да дају свој допринос и увећају ту своту. Очекивања су да ће то да се догоди, какао каже, можда не првих месец, два, али је то у каснијем периоду вероватно уколико се сарадња буде лепо одвијала.
„Ово је једна од мера у оквиру пакета подршке привреди у време пандемије, чиме се стварају могућности за смањење незапослености младих и уједно се решава проблем недостатка стручних кадрова код послодаваца, па се бржим увођењем у посао младих ствара могућност да и компаније боље послују. Све укупно то јесте подршка и привредном и друштвеном развоју“, објашњава наша саговорница шири аспект ове мере.
Уколико овај први корак буде успешан, Ковачевићева каже да се надају да ће овај програм бити настављен, с обзиром на велико интересовање које постоји и код послодаваца и код младих и да је то радно искуство и увођење у посао до сада био камен спотицања и за једне и за друге.
Да покажу шта знају
Власник и директор компаније „Сирогојно“, која је већ показала интересовање за овај програм, Раде Љубојевић каже за Спутњик да млади људи који заврше школу сада имају шансу да покажу оно што знају.
„Свакако да код послодаваца постоји један страх да примају почетнике, јер практично долазе из школе и немају никакво практично искуство. Током девет месеци почетник ће добити надокнаду, али што је још важније и шансу да се докаже и покаже шта зна, као и какво има интересовање за посао који ради и за позив за који се определио, колико код њега има жеље за напредовањем и упијањем нових сазнања, каже први човек фирме из Пожеге, једне од наших најуспешнијих компанија у производњи смрзнутог и сушеног воћа, присутних на тржиштима више од 40 земаља света.
Компанија је и током пандемије коронавируса запослила 25 радника и у првој половини године забележила 35 одсто већи извозни учинак него у исто време прошле године.
Љубојевић чија фирма, такорећи, има стално отворен конкурс за пријем нових људи, каже да имају добра искуства са младима.
„Чак имамо и став да врло радо примамо младе људе и да их обликујемо према ономе што наша фирма захтева и какве потребе има. Искуства су нам добра, а ово је још једно охрабрење за младе да конкуришу и онде где сматрају да неће добити посао јер се прибојавају да њихове могућности нису тако велике да раде у таквим фирмама. Сада им је ово један подстицај да то ураде“, сматра власник „Сирогојна“.
Менаџер за односе са јавношћу у компанији „Тифани продакшен“, Тамара Карапанџић каже да је ово прилика да пронађу кадрове који су им неопходни. То их је определило да аплицирају за програм, али каже и позитивно искуство које имају са пројектом дуалног образовања у који су се укључили пре три године.
„Ми ово видимо као један вид надоградње тог формалног школског бразовања за младе кадрове који буду дошли у фирму. Ми засад имамо дефицит на пословима модног кројача и моделара одеће, а вероватно ће у будућем периоду ту бити још неких додатних профила“, каже она за Спутњик.
На питање колико би младих могли да приме, она каже да ће то зависити од одлуке пословодства на основу капацитета фирме, али напомиње да су до сада по генерацији уписивали осам до 10 ђака из дуалног образовања, па би оквирно могло да им се придружи и пет до осам младих у оквиру данас покренутог програма.
„Тифани продакшен“, са седиштем у Чачку, постоји већ 38 година и цела производња је у Србији, а женску и мушку одећу и пратећи програм који производе, осим у Србији, пласирају и на тржишту Црне Горе, БиХ, Хрватске и Мађарске. Запошљавају око 130 људи, а са кооперантима који обављају услуге шивења има око 600 запослених широм Србији, од југа земље до Војводине.
Посао је циљ
На питање да ли ће млади, осим на уплату средстава државе Србије, евентуално моћи да рачунају и на финанијску подршку фирме, она каже да је та одлука на пословодству, али и упућује на иксуство у оквиру дуалног образовања. Компанија од почетка учешћа у том пројекту плаћа деци време проведено у фирми, пружајући им ту врсту мотивације иако није имала ту обавезу.
Карапанџић каже да би млади по завршетку програма могли да рачунају на посао у Тифанију.
„То и јесте циљ. Ми смо и у пројекат дуалног образовања ушли са циљем да попунимо дефицитарне кадрове и да запослимо и дамо прилику младима да дођу у компанију, да радимо на надоградњи и саме компаније и кадрова које имамо у фирми, на јачању нашег тима. Уколико се покаже да су млади заинтересовани, да имају вољу и жељу свакако могу остати у фирми“, каже наша саговорница.
Пријављивање послодаваца на сајт „Моја прва плата" трајаће до 25. септембра, млади који желе да се оспособљавају у компанијама, могу да се пријаве од 1. до 15. октобра, док ће се од 1. новембра обављати повезивање кандидата и послодаваца који су огласилили радне позиције.
