Како је рекао, Велика народна скупштина у коју се бира 400 посланика, може да буде „изузетно вредна и корисна, али и да у истој мери поседује разорну моћ“, јер она представља примарну законодавну власт. Усвајајући нови Устав, она, хипотетички гледано, може да одлучи било шта, јер легитимног тела, који је изнад те институције – нема.
„Много је аргумената за и против распуштања Велике народне скупштине, немам категоричко гледиште по овом питању, али чврсто стојим иза тога да је тренутни нацрт Устава, који садржи распуштање скупштине и двоструко смањење броја посланика у редовној Народној скупштини – изузетно опасан“, изјавио је адвокат у интервјуу за лист „Сега“.
Путин - цар Бугарске
У складу са нацртом новог Устава, који је ГЕРБ објавио ове недеље, предвиђено је да ће парламент услед одсуства Велике народне скупштине, моћи да доноси најважније одлуке за земљу.
„То најпре значи да ће, према новом Уставу, три четвртине од 120 народних представника (колико ГЕРБ предлаже да се остави, а у тренутном парламенту их има 240), или 91 безлична гласачка машина моћи да одлучи да ће Бугарска постати монархија, турски председник Реџеп Тајип Ердоган – њен султан или Путин – цар Бугарске“, истакао је Екимџијев.
Адвокат је такође рекао да предлози ГЕРБ-а такође укључују овлашћење тужилаца да предложе нацрте закона о кривичном и кривично-процесном поступку и да за ће такве предлоге бити потребна подршка само 31 посланика.
„Сама идеја да ће Судски савет и Савет тужилаца имати право на законодавну иницијативу је вапијући противречна принципу поделе власти. Улога судске власти је по дефиницији да спроводи законе, а не да их ствара“, рекао је Екимџијев.
Премијер Бугарске Бојко Борисов предложио је прошле недеље да се унесу измене у актуелни Устав и да се због тога сазове Велика народна скупштина, као одговор на антивладине протесте, који су такође критиковали опозиција.
Прочитајте још:
