„’Мој‘ је био више источњачког изгледа, са јачим обрвама. Ја сам њега и направио, урадио сам фрагмент — главу, а испоставило се да сам направио другог човека, а не Немању. Када је жири то видео, рекли су ми: ’Изгледа да сте направили другог човека‘. Показао сам им чији сам портрет користио, па се испоставило да је то био, рецимо, његов праунук“, испричао је Рукавишњиков за Спутњик.
На изради споменика оснивачу српске средњовековне државе радило се око годину и по дана и у томе је учествовала цела бригада мајстора — ученика и сарадника Рукавишњикова — скоро 120 људи различитих профила.
Гигантски споменик Стефана Немање, направљен у бронзи, пререзан је на делове како би се лакше допремио до Србије, где ће поново бити склопљен, исполиран и патиниран.
Израда највећег споменика у Србији, висине 24 метра и тежине 68 тона, био је велики изазов чак и за искусног Рукавишњикова.
Да би тако висока скулптура била стабилна, унутар ње ће бити јака челична конструкција. Око три метра споменика биће под земљом, а 21 метар изнад земље.
Аутору је било важно да се његово дело уклопи у урбанизам и дух Београда као „савременог града који се мења“, а који је посетио више пута.
„Лепо је што ће то бити највећи споменик у Србији, али је много важније да буде најбољи и то не само у Србији. Волео бих да има утицаја на однос према Србима, јер добре скулптуре утичу — долази много људи да их види, а у Београду има пуно туриста. Желео бих да то буде један од симбола као што је Храм (Светог Саве)“, рекао је Рукавишњиков.
Рукавишњиков је трећа генерација скулптора у својој породици, а у његовој богатој биографији споменик Стефана Немање заузеће посебно место — не само због величине, него зато што је то и његов први рад једне велике стране историјске личности.
Где и како се правио споменик Стефана Немање и да ли ће ово бити последњи рад Александра Рукавишњикова за Србију и Београд, сазнајте у видео-прилогу.
Прочитајте још:
