„Важно је да се избегне ескалација и примена насиља“, нагласио је француски председник.
Он је додао да се Европа залаже за отворен дијалог са Русијом (о Белорусији), јер је уверена да „од тога зависи стабилност и перспективе наших односа“.
Макрон је истакао да је руски лидер Владимир Путин подржао предлог да се Организација за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) укључи као посредник у ситуацији у Белорусији.
„Током преговора које сам водио (са председником Русије Владимиром Путином) инсистирали смо на потреби да се у Белорусији спроведе демократски, инклузивни прелаз кроз дијалог између власти и цивилног друштва и опозиције, као и да се организују слободни избори у добрим условима. То смо јуче потврдили и на европском нивоу. И спремни смо да томе допринесемо као посредници“, рекао је Макрон на заједничкој конференцији за штампу.
„Такође смо предложили Русији да се у посредовање укључи ОЕБС. Могу да кажем да је одговор господина Путина на овај наш предлог био позитиван“, истакао је француски лидер.
Са своје стране, немачка канцеларка Ангела Меркел додала је да су европске земље спремне да воде дијалог са белоруским властима и председником Александром Лукашенком, али да он још увек није контактирао ни са једним од европских лидера.
Она је истакла да је разговарала са председником Русије и јасно му „објаснила наше намере и очекивања“.
„То значи да, пре свега, људи у Белорусији који су показали велику храброст, треба да имају прилику да учествују у одређивању судбине земље, да дође до дијалога уз посредовање, на пример, ОЕБС-а“, прецизирала је Меркелова.
Протести у Белорусији
У Белорусији већ више од недељу дана трају масовни протести против резултата председничких избора на којима је победио актуелни шеф државе Александар Лукашенко. Избори су одржани 9. августа. Према резултатима које је утврдила ЦИК, 80,1 одсто бирача гласало је за Лукашенка, а 10,12 одсто – за његовог главног противника Светлану Тихановску.
Опозиција не признаје резултате избора и сматра да је победила Тихановска. Првих дана протеста, снаге безбедности су за разбијање демонстраната користиле водене топове, сузавац, шок-бомбе и гумене метке. Касније је полиција прекинула да растерује демонстранте и примењује силу. Током протеста приведено је око седам хиљада демонстраната, а хоспитализовано неколико стотина људи, међу којима и припадници полиције. Погинуле су три особе.
Прочитајте још:
