Тим америчких научника који је проучавао људске органе и у свих 47 испитаних узорака открио је контаминацију микропластиком, објавило је Америчко хемијско друштво.
Њихова студија уследила је након студије спроведене 2018. на Медицинском универзитету у Бечу, кад је микропластика откривена у столици свих осам учесника истраживања који су претходно конзумирали храну запаковану у пластичну амбалажу или су пили из пластичних боца.
Микропластиком се сматрају пластичне честице мање од 5 милиметара, а наночестицама мање од 0,001 милиметара.
Ранија истраживања, показала су да просечни урбани становник западне Европе годишње прогута и удахне 50.000 честица пластике.
Реч је о минијатурним честицама пластике које у околину одлазе одламајући се с комада пластичног отпада у околини.
У посљедњем спроведеном истраживању научници су пронашли микропластику и нанопластику у узорцима узетим из плућа, јетре, слезине и бубрега - органа за које се верује да су јој изложени и да је могу филтрирати или у себе могу „привући“ такве честице.
„Било би наивно веровати да је пластика посвуда око нас, али не и у нама“, рекао је за „Гардијан“ Ролф Халден с Државног универзитета Аризоне, где су он и сарадници пронашли начин за детектовање невидљиво ситних комадића пластике у људском телу.
У свих 47 узорака пронађен је и бисфенол А (БПА), хемикалија која се користи у изради амбалаже за паковање хране, упркос томе што су стручњаци одавно упозорили на њену штетност по људско здравље.
“Микропластику и нанопластику која загађује животну средину можете пронаћи на готово свим локацијама у свету. У само неколико деценија коришћења пластике схватили смо да од ње имамо више штете него користи и данас је можемо сматрати претњом по животну средину, као и по здравље људи и животиња”, рекао је Чарлс Ролски, који је резултате студије изнео на састанку чланова Америчког хемијског друштва.
Стручњаци су још раније упозоравали на то да данас микропластика и нанопластика од употребљених кеса или флаша за пиће загађује животну средину у сваком кутку света.
Истраживања на животињама повезала су изложеност ситним честицама пластике с неплодношћу, развојем упала и рака. Научници кажу да су последице по здравље људи засад недовољно истражене и још увек непознате.
“Не желимо да паничимо, али брине податак према којем сав тај неразградиви материјал ког има свуда може да уђе у људске органе и ткива и тамо се наталожи. Још нам није у потпуности познато потенцијално штетно дејство на људско здравље”, каже Варун Келкар, студент посљедње године биохемије на Универзитету у Аризони, који је учествовао у истраживању.
“Једном када добијемо бољу представу о томе шта се све наталожило у људском ткиву, моћи ћемо да спроведемо епидемиолошке студије који ће нам омогућити да проценимо какав је утицај наталожене нанопластике на људско здравље”, казао је, истакавши да је ово прва студија која је истраживала присутност трагова неразградиве пластике у органима донатора.
Према подацима Европске комисије, која је забранила употребу пластике за једнократну употребу, попут пластичних тањира, сламчица и пластичних кеса у свим државама ЕУ, више од 80 одсто морског отпада чини управо пластика, преноси портал “Вијести”.
Иако има индиција да пластичне хемикалије могу оштетити пробавне органе или подстаћи развој упала, научници кажу да је потребно спровести додатне студије како би се с потпуном сигурношћу проценио ризик који она представља за људе. Нека ранија истраживања открила су микропластику у органима за варење животиња, као и у њиховој крви, лимфи и у јетри.
Прочитајте још:
