Први амерички председник који је остао упамћен на овим просторима по жестокој реакцији у вези са Косовoм и Метохијом је Џорџ Буш Старији.
Он се, између осталог, памти по томе што је још 1992. године упутио писмо тадашњем председнику Србије Слободану Милошевићу наводећи да су САД спремне да употребе војну силу против Срба на Косову и Метохији и у Србији у случају сукоба на КиМ проузрокованих акцијама српских снага.
После Буша – споменик на Косову за Клинтона
Бушов наследник Бил Клинтон на челу САД био је од 1993. до 2001. године, а тих осам година ће нашем народу заувек остати у сећању као мрачан период.
Сукоби на КиМ између такозване Ослободилачке војске Косова и безбедносних снага Србије и Југославије који су спорадично трајали током 1996. и 1997., да би ескалирали током 1998. године, олакшали су политичко деловање Клинтона у смеру стварања „независног Косова“.
Уз активно мешање у дешавања на Балкану све је кулминирало када је Клинтон наредио америчку војну интервенцију у јужној српској покрајини.
Тог 24. маја 1999. године он је потписао документ којим се одобрава улазак трупа САД на КиМ. Тај потез, у комбинацији са НАТО бомбардовањем СР Југославије које је почело 24. марта исте године, након неуспелих преговара делегације Србије и косовских Албанаца, био је одлучујући корак ка каснијем бесправном отцепљењу косовских Албанаца.
За заслуге у стварању такозваног Косова Клинтон је добио споменик у Приштини и радо је виђен гост албанских политичара.
Буш „краде“ Косово, а њему - сат
Курс такве политике према Србији задржао је Клинтонов наследник и син Џорџа Буша Старијег, Џорџ Буш Млађи, који је, по логици америчког сценарија, отишао корак даље и 2007. године обелоданио у Тирани да су “САД одлучиле да би Косово требало да буде независно”.
„Одлучили смо, верујемо да Косово треба да буде независно. Дипломате раде на томе, да видимо можемо ли да нађемо заједничко решење. Ако не, у једном тренутку морамо рећи - доста је, и Косово је независно“, рекао је Буш тада на заједничкој конференцији за новинаре са ондашњним албанским премијером Сали Беришом.
То је уједно била прва посета неког америчког председника Албанији и том приликом Бушу је неко од присутних Албанаца украо сат.
Он је тада обећао да ће „САД покушати да нађу решење да задовоље и Русију и Србију, како би независност ишла глатко“. Додао је да ако се то не деси, „Америка ће изнети резолуцију“.
Недуго затим, 17.02.2008. у Приштини је проглашена независност Косова. Претходно је ЕУ донела одлуку о упућивању мисије ЕУ на Косово - Еулекс. Тим одлукама су претходиле бројне дипломатске активности, као и две рунде преговора Београда и Приштине.
По једностраном проглашењу независности Косова, САД су биле прве које су је признале.
Обама видео непостојећи референдум
Наследнику фотеље у Белој кући Бараку Обами Космет није био често „пред очима“. Толико да је изјавио да је „Косово напустило Србију тек након што је организован референдум – не мимо оквира међународног права, већ брижно припреман у сарадњи са Уједињеним нацијама и са суседима Косова“. Та изјава наишла је на бројне осуде пошто референдума на КиМ није било.
Актуелни амерички председник Доналд Трамп у изборној години показао је интересовање за косовско питање, тако што је блиском сараднику Ричарду Гренелу поверио баш то питање. Шеф Беле куће је најавио чак и да ће да отвори шампањац кад се косовско питање реши.
Ишчекујемо, шта ће Трамп рећи 4. септембра у Белој кући и да ли је почео да хлади шампањац за сваки случај. Ако се уопште и прикључи састанку.
Прочитајте још:
- Бела кућа потврдила: Састанак Београда и Приштине одложен за 4. септембар
- Архитекта хаоса: Сорош улаже стотине милиона да сруши Трампа
