Познати турски новинар Мехмет Али Гулер приметио је да Запад није био срећан што је Русија прва произвела вакцину против короне.
„По њиховом мишљењу, место за тако важан догађај обавезно мора да буду САД. Међутим, они не схватају да је Русија сачувала и развила наслеђе које је оставио за собом СССР у здравственој сфери. Совјетски здравствени систем је био врло, врло развијен“, подсетио је Гулер.
Он сматра да то што је Русија успела да направи вакцину против короне, у суштини, показује да је она наследила иновативну улогу СССР у развоју многих вакцина.
Са друге стране, професор политикологије и међународних односа на Истанбулском универзитету Хакан Гунет у критикама на рачун руске вакцине види антисовјетско и антируско расположење.
„Неоспорна су достигнућа Института „Гамалеј“ и Русије у целини у сфери израде вакцине. Између осталог, не могу се заборавити успеси у изради вакцине против свињског грипа и Еболе. Ипак, најоштрије критике се не чују на рачун Оксфордског универзитета, Немачке или САД које још увек нису представиле конкретне резултате својег рада у овом смеру, већ на Русију“, рекао је Гунеш.
Бивши лекар, аутор великог броја истраживања посвећених медицини совјетског времена Акиф Акалин такође је указао на велики допринос СССР изради вакцина против малих богиња и дечје парализе.
„Социјалистички систем у сфери здравства, за разлику од капиталистичких држава узео је за основу развој превентивних метода борбе против болести. Вакцина је основа превентивне медицине, због чега је вакцинација добила тако велики значај управо у совјетском периоду. У капиталистичким државама се није толико примењивала. За време Првог светског рата и након њега, у периоду грађанског рата (1917-1923), ос епидемије је преминуо сличан број људи као у Турској за време народно-ослободилачког рата (1919-1923). То је и навело да се започне рад на изради вакцине. У периоду Другог светског рата и након њега истраживања су само повећана“, закључио је он.