Претходно договорени сусрет 27. јуна минирала је ЕУ, а предстојећи је померен са 2. на 4. септембар, с могућношћу да му присуствује амерички председник Доналд Трамп. Међутим, како је Трамп у изборној утакмици и временској изнудици, нема времена да дуго кује гвожђе, већ треба брзо да произведе неки резултат. Његов посредник Ричард Гренел, подсећа Јовановић, пошао је од тога да привреда спаја неспојиво и да зато треба форсирати тај правац.
Америка спрема лекцију Европи — на Косову
„Очекујем зато да би састанак могао да буде крунисан неком спектакуларном инвестицијом, америчком или њихових савезника, што би звучно деловало за свет, а лепо би изгледало и за бираче у Америци. С друге стране, Европа би остала у позадини и још једном добила лекцију да се ствари на Балкану могу покренути само с Америком“, каже за Спутњик бивши министар.
Напомињући да су све ово засад само претпоставке, Јовановић истиче да ако би се постигао неки договор у области економије или инфраструктуре, Америка може бити гарант његовог спровођења. Примера ради, и Сједињеним Државама би било у интересу да се кроз путну мрежу јаче повеже Јадранско са Црним морем.
Коначно решавање политичких проблема би се дотле, сматра наш саговорник, одложило за неко срећније време, а прихватио би се суживот две стране као стабилно и трајније решење, што би и за Србију било задовољавајуће. Уколико пак Трамп избори још један мандат на новембарским изборима, овакав договор би могао да буде искоришћен као подстицај за даље посредовање Америке у дијалогу Београда и Приштине.
Приштина лоше игра шах
Историчар и спољнополитички аналитичар Саша Адамовић указује да се не треба оптерећивати датумима и вештачким роковима, него да Србија пре свега треба да води рачуна о сопственим интересима.
Он одбацује спекулације да би Трамп могао да искористи састанак представника Београда и Приштине да би убележио неки спољнополитички поен, јер, како истиче, америчке изборе одлучиће економија, а констатује да Гренел и Трампова администрација имају прилично реалан приступ косовском питању.
„Гренел је увидео да је тај проблем у овом тренутку нерешив и кренуо од најреалнијег, од могућности да постоји економска и инфраструктурна сарадња. За нас је важан показатељ и то што су ту Гренелову иницијативу на нож дочекали и Брисел, и Берлин, и америчка дубока држава“, примећује Адамовић.
Коментаришући поруку бившег америчког амбасадора у Београду Вилијама Монтгомерија да би за Србију било добро да састанак искористи као шансу док не дође у Белу кућу Трампов демократски противкандидат Џо Бајден, Адамовић каже је то врста притиска на нашу јавност и државу.
„Нисам баш склон да поверујем Монгтомерију, без обзира што он са том изјавом наступа наводно добронамерно. Ми не можемо да прихватимо баш све што нам се понуди, а не уважава наше интересе, па макар то нудили Гренел и Трамп“, наводи историчар. Уверен је, каже, да од Србије није могуће изнудити признање Косова те да је суштински пројекат независности Приштине пропао.
„Приштинска страна игра косовску партију шаха као да ју је већ добила и чека тај коначни потез, али никако да га дочека. Ситуација на табли се у међувремену много променила, а кад играч који пропусти добитнички потез наставља да форсира позицију, прави грешку и губи партију. Нама често кажу да треба да прихватимо реалност, а то је тобоже независност Косова, али треба рећи Приштини да она прихвати реалност, а то је да Србија никад неће прихватити независност Косова. Заборављају да смо ми у том процесу надмоћна страна, јер и поред тога што су Косово признале неке велике силе, оно је међународно и даље непризнато“, наглашава Адамовић.
Србија да буде Швајцарска на Балкану
Владислав Јовановић као још један важан адут за Србију види чињеницу да је главни правац америчке пажње померен ка Азији и односима с Кином, док Балкан постаје другоразредан.
„У срцу Европе није могуће да и даље опстаје таква дивљакуша од тзв. државе као што је косовска. То ће морати да се санира, а онда ће морати да узму у обзир и наше интересе“, уверен је саговорник Спутњика. Он предлаже и формулу како да се у перспективи трајно реше проблеми на Балкану:
„Ако добије изборе, Трамп би могао да се геополитички концентрише на главног противника Кину и да неутралише амбиције Европе да се отргне од америчког утицаја. Ту је наша шанса. Трамп би могао да схвати да би наша независност и неутралност, поготову ако би била стална, њих решила бриге — то би била једна Швајцарска на Балкану. То није немогуће постићи, јер ми имамо традицију самосталности и неутралности. А други би могли да уваже да није лоше и на Балкану имати оазу мира и стабилности“, поручује бивши министар.
