„Говорећи о наводној 'нелегитимности' избора у Белорусији литванске власти јавно називају председника Белорусије Алексадра Лукашенка 'бившим председником', уводе санкције против њега, и то се не може оценити другачије него као мешање у унутрашња питања друге државе. Притом, Виљнус је пружио уточиште на својој територији једном од кандидата на изборима и организује јој састанке не само са руководством Литваније, него и са високим представницима САД и земаља ЕУ, позивајући на 'одлучне међународне акције'“, наводи се у саопштењу портпаролке МИП Русије Марије Захарове.
Према њеним речима, такви поступци Виљнуса, које „литвански мајстори за политичке интриге“ покушавају да представе као жељу да помогну белоруском народу, у стварности само узбуркавају ситуацију.
„Уместо да белоруском народу пруже могућност да сами реше тренутну тешку ситуацију, шеф литванске дипломатије директно намеће белоруским суседима, с његове тачке гледишта, 'исправну' одлуку“, истиче Захарова.
Она је такође скренула пажњу на то што министар спољних послова Литваније Линас Линкјавичус говори о „забринутости“ с којом посматра „на који начин се белоруска власт бори са својим народом“, коме наводно „прети опасност“.
„Сматрамо да су оптужбе литванског шефа дипломатије на рачун власти суседне земље о 'непоштовању свог народа' у најмању руку непримерене“, закључила је Захарова.
Захарова је упоредила је упоредила саопштења званичног Виљнуса о изборима у Белорусији и њихове контакти са опозицијом са покушајима да се ватра угаси керозином.
„Морамо констатовати да је неприкривено мешање у послове суседне државе постало уобичајена пракса за Виљнус, који активно сарађује и са представницима руске такозване несистемске опозиције. Међутим, не треба заборавити да жеља за гашењем пожара доливањем керозина у ватру може бити веома опасна и за љубитеље сличних технолошких експеримената“, наводи се у саопштењу руског Министарства.
Ситуација у Белорусији
Масовни протести опозиције почели су у Белорусији 9. августа, након председничких избора. Према подацима Централне изборне комисије, на изборима је победио актуелни председник Александар Лукашенко са 80,1 одсто освојених гласова. Опозиција није признала резултате избора и сматра да је победила Светлана Тихановска.
Првих дана протеста, снаге безбедности су за разбијање демонстраната користиле водене топове, сузавац, шок-бомбе и гумене метке. Касније је полиција прекинула да растерује демонстранте и примењује силу. Током протеста приведено је око седам хиљада демонстраната, а хоспитализовано неколико стотина људи, међу којима и припадници полиције. Погинуле су три особе.
Прочитајте још:
