Научници из Аустралије, Белгије, Немачке и Русије су изучавали структуру мозга 11 руских космонаута, који су у просеку провели 171 дан у низу на Међународној космичкој станици. Три пута су сваком од космонаута урадили магнетну резонантну томографију (МРТ) мозга, једном пре полетања у космос и два пута после повратка на Земљу.
Метода неуровизуализације је омогућила идентификовање структурних и функционалних промена на мозгу након лета у космос.
Као резултат дугог боравка у бестежинском стању, расподела сиве и беле масе мозга се мења, док се коморе мозга повећавају као и цереброспинална течност.
Према мишљењу научника, на овај начин се нервни систем адаптира на бестежинско стање и појачава притисак на области мозга, које одговарају између осталог и за покрете. Наводи се још и да се сви показатељи враћају у нормалу после седам месеци боравка на Земљи.
