Научници из Аустралије, Белгије, Немачке и Русије су изучавали структуру мозга 11 руских космонаута, који су у просеку провели 171 дан у низу на Међународној космичкој станици. Три пута су сваком од космонаута урадили магнетну резонантну томографију (МРТ) мозга, једном пре полетања у космос и два пута после повратка на Земљу.
Метода неуровизуализације је омогућила идентификовање структурних и функционалних промена на мозгу након лета у космос.
![Научници објавили: Дуг боравак у космосу изазива промене на мозгу космонаута Научници објавили: Дуг боравак у космосу изазива промене на мозгу космонаута - Sputnik Србија](https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112287/81/1122878105_0:0:1152:828_600x0_80_0_0_eec0935f3e29a1378d61435986308666.png)
Као резултат дугог боравка у бестежинском стању, расподела сиве и беле масе мозга се мења, док се коморе мозга повећавају као и цереброспинална течност.
Према мишљењу научника, на овај начин се нервни систем адаптира на бестежинско стање и појачава притисак на области мозга, које одговарају између осталог и за покрете. Наводи се још и да се сви показатељи враћају у нормалу после седам месеци боравка на Земљи.