00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ОРБИТА КУЛТУРЕ
10:00
120 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
16:30
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
21:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
07:00
30 мин
ОРБИТА КУЛТУРЕ
16:00
120 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
21:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери

Да ли су дијаманти вечни?

© Фото : Gem Diamonds Дијамант Легенда о Лесоту
Дијамант Легенда о Лесоту - Sputnik Србија
Пратите нас
Дијаманти су вечни, тако кажу. Ипак, уз довољно загревања и кисеоника, сваки дијамант може да плане у секунди.

Дијаманти сe састоје од атома угљеника, баш као и угаљ. Треба им мало више да би се запалили, али то се може десити, што потврђују бројне демонстрације на Јутјубу. Трик је у стварању одговарајућих услова како би чврсти дијамант могао да реагује са кисеоником, који је иначе потребан за паљење ватре.

„Тај чврсти угљеник морате претворити у гасни облик, тако да може да створи реакцију са ваздухом како би се дијамант запалио“, рекао је Рик Сахлебен, пензионисани хемичар и члан Америчког хемијског друштва.

Који је најбољи начин за то? Топлота – и то велика. На ваздуху собне температуре дијаманти се пале на око 900 степени Целзијуса, према речима физичара Универзитета за западни Тексас АиМ Кристофера Барда. Ради поређења, високоиспариви угаљ (угаљ који садржи релативно високу количину гасова који се лако ослобађају) запали се на око 667 степени, док се дрво запали на 572 300 или мање степени, у зависности од врсте.

Када се први пут загреје, дијамант ће засијати црвено, а затим бело. Топлота омогућава реакцију између површине дијаманта и ваздуха, претварајући угљеник у гасни угљен-моноксид без боје и мириса.

Та ватра, међутим, представљаће само сјај. Неговање пламена на површини дијаманта обично захтева додатни подстицај: 100 одсто  кисеоника, а не собни ваздух, који има само 22 одсто кисеоника. Ово повећање концентрације даје реакцији све што је потребно да се одржава. Угљен-моноксид који се диже из дијаманта пали се у присуству кисеоника, стварајући ватру која као да плеше на површини камена.

„Готово све невероватно гори у чистом кисеонику“, рекао је Сахлебен.

Према Гемолошком институту Америке (ГИА), чак и без чистог кисеоника дијаманти могу бити оштећени пламеном. Дијамант који је захваћен ватром у кући или прекомерном златарском бакљом обично се неће димити, већ ће горети на површини довољно да изгледа замагљено и бело.

Када угљеник сагори у кисеонику, та реакција ствара угљен-диоксид и воду. Чисти угљенични дијамант би тако теоретски могао потпуно да нестане ако гори довољно дуго. Међутим, већина дијаманата има бар неке нечистоће попут азота, па мало је вероватно да ће реакција бити тако једноставна.

Прочитајте и:

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала