Укидање пресуде за убиство Славка Ћурувије — доказ да се убијање новинара не кажњава

© AP Photo / Pedja MilosavljevicСлавко Ћурувија
Славко Ћурувија - Sputnik Србија
Пратите нас
Убиство Славка Ћурувије није само злочин против њега и његове породице, већ и против свих новинара у Србији, а порука која је новинарима послата укидањем пресуде, према речима Владимира Радомировића, председника Удружења новинара Србије, ужасна је — да злочини над новинарима остају некажњени.

Ни после двадесет и једне године, изгледа, казна није стигла убице Славка Ћурувије, новинара, уредника и издавача „Дневног телеграфа“ и „Европљанина“. Апелациони суд поништио је првостепену пресуду оптуженима за убиство и суђење вратио на почетак, с образложењем да је првостепени суд прекорачио оптужбу увођењем Н. Н. лица у случај.

Укидање пресуде је изигравање правде

„Огорчена сам због одлуке да се поново суди за убиство Славка Ћурувије“, каже Љиљана Смајловић, колумнисткиња „Недељника“ и блиска Ћурувијина сарадница током деведесетих година, питајући се због чега Апелациони суд није ставио тачку на случај.

„По закону, Жалбено веће могло је да преиначи пресуду ако нека чињеница у пресуди није добро прецизирана или ако на неко правно питање није добро одговорено. Жалбено веће је могло да отвори претрес и да отклони све нејасноће“, сматра она.

Оно што је, према њеном мишљењу, било праведно, јесте да се после двадесет година чекања на правду суђење оконча ове године.

„Ново суђење је, по мени, изигравање правде. А немам речи колико сам огорчена што је тужилац који је подигао оптужницу и добио осуђујућу пресуду за све оптужене, тражио да се суђење понови, јер није био задовољан резоновањем судија, а људи за које је он тражио осуду, добили су двадесет година након убиства — сто година затвора“, каже Смајловићева.

Због везе између онога што су тражили и тужилац и Жалбено веће Апелационог суда, Смајловићева је, како каже, огорчена на обе стране

„Осећам најдубље неповерење у све ово што се дешава и страхујем да ће убице да остану још дуго на слободи. Чекам да видим да ли ће оптужени и још колико дуго остати у кућном притвору. А и то је скандалозно — да људи буду осуђени на сто година и да онда мирно оду кућама да чекају какав ће бити исход жалби, а да се после тога проглашава суђење поново“, сматра она.

Ужасна порука новинарима у Србији

Несхватљиво је да више од двадесет и једне године од Ћурувијиног убиства и даље немамо правду за тај тежак злочин, коментарише одлуку Апелационог суда председник Удружења новинара Србије (УНС) Владимир Радомировић.

„Није више битно ко је крив, да ли је тужилаштво, првостепени или Апелациони суд; важно је да правда није достигнута и да то убиство остаје велики терет на целом нашем друштву, а пре свега на државним органима који нису смогли снаге да реше случај и да казне одговорне“, каже он.

Државни органи, при томе, годинама не чине ништа да лоцирају Мирослава Курака, једног од оптужених за злочин, и траже његово изручење, додаје председник УНС-а.

Радомировић подсећа на још један случај насиља над новинарима, који, на сву срећу, није довео до фаталног исхода — паљење куће новинара Милана Јовановића.

„Јовановић и његова супруга пролазе додатно мучење испитивањем адвоката одбране, где су они сада у позицији поновне виктимизације, као да су на оптуженичкој клупи, а не они који су наредили паљење куће. Дакле, нешто није у реду са односом државних органа према нападима на новинаре и то мора хитно да се промени“, закључује Радомировић.

Злочин на Ускрс

Новинар и оснивач дневника „Дневни телеграф“, недељника „Телеграф“ и магазина „Европљанин“ Славко Ћурувија убијен је на Ускрс, 11. априла 1999. испред свог стана у Светогорској улици у Београду. Истрага о његовом убиству почела је након петооктобарских промена и трајала је веома дуго, упркос најавама да ће случај бити решен по брзом поступку.

Истрагом је утврђено да је у тренутку убиства Ћурувију пратило чак двадесет и седам припадника Државне безбедности Србије. За убиство су осумњичени некадашњи шеф српске Државне безбедности Радомир Марковић, шеф београдског ДБ Милан Радоњић, као оперативци „службе“ Мирослав Курак и Ратко Ромић.

Суђење у Специјалном суду почело је 2015, а окончано је готово на двадесетогодишњицу убиства, 5. априла 2019. Марковић и Радоњић осуђени су на по тридесет година, а Курак и Ромић на по двадесет година затвора. Сви оптужени чекали су правоснажност пресуде у кућном притвору.

Обрт на Апелационом суду

Апелациони суд, након годину дана разматрања жалби, 7. септембра 2020, доноси одлуку да суђење врати на почетак. Тужилац је, каже се у одлуци, до краја суђења остао при својим тврдњама из оптужнице, док је првостепени суд након тога изменио чињенични опис из оптужнице, тако што је у пресуду додао одређене чињенице и околности које нису биле садржане у оптужници.

На овај начин су окривљени оглашени кривим за нове чињенице и радње за које нису оптужени и о којима у току поступка нису извођени докази. Ту се пре свега мисли на увођење „Н. Н. лица“ у пресуду, које је, према виђењу првостепеног суда, учествовало у извршењу кривичног дела заједно са окривљенима и то као непосредни извршилац.

Такође, Апелациони суд замера Специјалном што је додавањем нових радњи у пресуди, за које нису били оптужени Радоњић, Курак и Ромић, значајно изменио чињенично стање из оптужнице.

Насупрот пресуди, оптужница тврди да је Ћурувију 11. априла 1999. године убио Мирослав Курак, а да му је саучесник био Ратко Ромић, који је дршком пиштоља ударио у главу Ћурувијину пријатељицу Бранку Прпу, која је у време убиства била са њим.

Прочитајте још:

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала