Гејмификација је увођење техника играња у разне процесе, а примењује се у многим областима: образовању, раду и бизнису. Главни елементи су такмичење и награда. За извођење једноставних радњи, „играч“ добија поклоне, а у међувремену његов рејтинг расте, а с тим и страст и жеља да се у „игри“ задржи што дуже.
„Гејмификација се може посматрати као нека врста ‘озбиљне игре (за одрасле)’ и она је широко распрострањена у свим аспектима нашег живота и посла. Од рођења људи непрестано ‘играју’. Наш посао и живот су били везани за ‘игре’. Успех гејмификације зависи од три елемента: играча, механизма награде и казне, као и од техничких средстава игре“, објашњава за Спутњик млађи истраживач у Институту за економију културе Централног финансијског и економског универзитета, Конг Шаохуа.
Није тајна да се данас читав свет игра, на овај или онај начин. О томе сведочи статистика. У истраживању компаније „ResearchAndMarkets“ је наведено да ће глобално тржиште игара за паметне телефоне и таблете порасти са 58,3 милијарде долара 2019. године на 97 милијарди долара до краја 2020. године. А предвиђа се да ће приходи од тржишта игара износити 159,3 милијарди долара, очекује се пораст од 9,3 одсто у односу на прошлогодишњу цифру, наведено је у извештају „NewZoo“.
Експерти компаније „Mordor Intelligence“ очекују да ће просечни годишњи раст тржишта гејмификације до 2024. године бити око 30 одсто.
Данас се гејмификације манифестује на различите начине. Није увек директно повезана са играњем. У менаџменту или маркетингу ово је само позајмљивање сличних начина утицаја на људе.
Дакле, с правом се може рећи да се под играма подразумева: обављање посебних задатака за добијање попуста, систем оцењивања бодовима на универзитетима, бонус програми банака, кешбек (повраћај новца) и још много тога.
Игре нас проналазе тамо где то не очекујемо. На пример, рута у продавницама ИКЕА. Изграђена је на принципу видео игара са отвореним светом: формално постоји главни циљ и један пут, али где год да кренете, увек постоји нешто занимљиво. Људи проводе неколико сати у овим играма чак и ако не прате главни правац кретања. И сви производи ИКЕА имају јединствен систем именовања. Баш попут фантастичних мачева и оклопа у рачунарским играма.
Све ово има за циљ укључивање особе у игру и постизање бољих резултата, тачније, веће потрошње.
„Гејмификација је термин из области маркетинга. Ово није теоријска или практична иновација. Са теоријске тачке гледишта, многи од наших механизама за стимулисање који могу мотивисати запослене или подстаћи људе да уче, могу се посматрати као нека врста гејмификације. Ово је такође менаџмент, само је механизам стимулисања другачији“, рекао је Конг Шаохуа.
Међутим, важно је разумети да се гејмификација не сме претворити у инструмент строге контроле. О томе сведочи искуство компаније „Disney“. Тако је још 2008. године она увела посебне листе са именима и лампицама за запослене у забавним парковима. Лампице су добијале црвену боју испред имена оних запослених који су, наводно, лоше обављали свој посао. На крају, запослени су чешће почели да добијају повреде на послу, почели су сукоби у колективима, а продуктивност се смањила.
У блиској будућности, гејмификација ће постати један од елемената стратегије развоја многих крупних компанија из различитих сфера. Према анкети компаније Boston Retail Partners, скоро 87 одсто великих компанија планира да користи принципе игара у бизнис процесима.
А 2025. године, више од 70 одсто запослених ће бити представници генерације за коју су рачунарске игре одавно постале свакодневна појава.
Прочитајте још:
