Истребљивач оклопних возила
Модификован „Хермес-А“ су успешно испитали за примену на хеликоптеру Ка-52, на којем може бити постављено 16 контејнера с ракетама. Главни циљеви су тенкови и непријатељска утврђења на раздаљини од 20 километара.
Публици је први пут показана варијанта система који споља подсећа на вишеструке ракетне системе: мобилни бацач са блоком од шест контејнера, који се налазе на шасији точкова велике покретљивости. Унутар контејнера се налазе ракете 130-210 милиметара са експлозивном бојевом главом тежине око тридесет килограма. Њихова брзина је 1.300 метара у секунди.
Јача страна „Хермеса“ је што може да погоди циљ до 100 километра, док му је циљање истог квалитета и дању и ноћу. Комплекс је предвиђен пре свега за уништавање ПВО објеката, командних пунктова, комуникационих веза и оперативно-техничких ракетних система. „Хермес“ је ефектан и против мањих циљева, као што су тенкови, оклопни транспортери или борбена возила пешадије.
Невероватна прецизност
„Хермес“ је невероватно прецизан у гађању. Може да се користи на густо насељеним локацијама у градовима, тако да грађани, објекти или нека друга постројења не страдају, јер он уништава конкретни циљ.
Велику прецизност има захваљујући напредним системима навођења. У почетку ради инерциона радионавигација уз помоћ сателита, а онда се прикључује глава за навођење.
Циљ се може осветлити апаратима који се налазе на земљи. Постоје и беспилотни апарати са оптичко-електронским системом, који преносе координате циља, означавају их на карти и осветљавају на растојању до пет километара. Велика предност је и мобилност и могућност нишањења са неприпремљене позиције, док је лансирање пројектила могуће истовремено на шест циљева.
Скуп и дугорочан
Према карактеристикама „Хермес“ нема конкуренцију ни у Русији ни у иностранству. Остаје питање да ли ће он успети да замени тренутне противтенковске ракетне комплексе.
„Ракета таквог домета има високу цену, зато је ирационално користити је за употребу за ултра-велике домете“, рекао је члан експертског савета војно-индустријског комплекса Виктор Мураковски. За појединачне циљеве на великим даљинама постоје практичнија средства.
Против тенкова се најчешће користе преносиве противтенковске ракете или оне које могу да се монтирају на точкове или гусенице. То су комплекси друге генерације са полуаутоматским системом навођења „Фагот“ и „Конкурс“. Једноставни су за експлоатацију, оператер не мора да сам наводи ракету, довољно је да је држи на нишану. Лет може да се коригује радио-каналом или ласерским зраком.
Нешто старији противтенковски ракетни системи раде по принципу „лансирај-заборави“, један од њих је „Корнет-Д“, који се поставља на статив и тежак је око 25 килограма. Користи се за покретне и непокретне мете и у мору и у ваздуху. Има неколико типова ракета: од граната са експлозивном бојевом главом до термобаричне муниције. Може да пробије до 1.300 милиметара оклопа и бетонска склоништа до три метра дебљине.
Противтенковски ракетни систем је мобилан, малих габарита и лак, а јефтина муниција има довољно снаге да ефикасно уништи оклопна возила. Ипак, они немају могућност да погоде циљеве на велику даљину, као „Хермес“. „Корнет-Д“ може да погоди циљ до осам километара, док нешто сложенији и скупљи амерички „Џавелин“ може да погоди циљ на удаљености од три километра.
Најближи „Хермесу“ је израелски „SpikeNLOS“, који је предвиђен за циљеве који су ван видокруга. Систем се наводи у аутоматском режиму или га може наводити оператер. Координате добија са земље или од беспилотних летелица. Максимална удаљеност циља кога може да погоди је 25 километара.
Прочитајте још:
