О овом делу француских аутора Ивана Помоа и Кристофа Ила Сомера коју је објавио Креативни центар разговарамо са редактором издања, историчарем Миланом Вукашиновићем.
Зашто је пре 75 година једна од најпознатијих политичких басни, Орвелова „Животињска фарма“ дуго тражила издавача? Колико је подударност једног од главних ликова и тада још увек моћног Стаљина могла да услови њен књижевни живот, какву је улогу одиграо Дража Михајловић у настанку „Животињске фарме“, за Спутњик открива писац и преводилац Мухарем Баздуљ.
Како је протекло 27 издање Фестивала европског филма одржаног протекле седмице на Палићу и у Суботици, шта су о новим остварењима, наградама и новим улогама за Спутњик рекли Дарко Бајић (редитељ филма „Име народа“), Мирјана Карановић (добитница награде „Александар Лифка“), Љубомир Бандовић (глумац који је оживео лик Светозара Милетића у Бајићевом филму) и Светлана Бојковић (глумица у чију част је постављена изложба) – откријте у прилозима наших репортера Валентине Булатовић и Весне Лапчевић.
Да ли на тржишту књига има места за поезију, један од најузвишенијих и кроз историју писања један од најсубверзивнијих уметничких израза? Остаје ли песничка форма и даље у сенци много популарнијег романа, приче, чак и есеја? Чему се надају млади песници, шта су им теме, из чега пишу и за коју публику – нека су од питања за песника Звонка Карановића, уредника издавчке куће Енклава и за младе песничке наде, Катарину Митровић, ауторку романа у стиху „Немају све куће двориште“ и Немању Станишића, аутора поетске збирке „Доручар се служи читавог дана“.
