Катуков се у Другом светском рату показао као талентовани командант тенковских јединица Црвене армије и успео да наметне идеолозима блицкрига сопствену иницијативу.
Прве операције
Први велики успех остварио је већ првих дана рата када су офанзивне напредне јединице Вермахта наишле на жесток отпор јединица Црвене армије, распоређених недалеко од украјинског села Клеван. Упркос бројној и техничкој надмоћи Немаца, совјетски тенкови су неуморно нападали и натерали их да се повуку. Млади командант дивизије, пуковник Катуков, који у том тренутку није био познат, касније је постао један од најуспешнијих војсковођа Совјетског Савеза.
Дивизија Катукова поднела је велике губитке у првој бици – уништено је 33 лака тенка изузетне брзине. Неколико дана касније, совјетска војска сусрела се са јединицама Вермахта у области градова Дубно, и Ровно, где се догодила једна од највећих тенковских битака Другог светског рата. Више од четири и по хиљаде возила учествовало је на обе стране. Црвена армија је најпре успевала да успори непријатеља и чак да изведе неколико моћних контра-напада у правцу Дубна. Један од пукова Катукова том приликом уништио десетине јединица оклопних возила и заробио више од 300 нациста. Међутим, Немци су стално добијали појачање, авијација је активно деловала и да би спасао трупе, Катуков је наредио повлачење.
„Тући на катуковски начин“
Након битака у Украјини Катуков је послат у Стаљинград да формира тенковску бригаду. „Катуковци“ су добили прве тенкове Т-34 – моћније, са већом способношћу маневрисања и заштићеније од тенкова претходних генерација.
Анализирајући искуство из претходних битака, Катуков је почео да развија другу технику. Немци су предњачили када је реч о оклопним возилима, те је он предложио да се користе тенковске заседе. Пешадија је припремила лажне ровове и на положаје поставила макете митраљеза и артиљеријских оруђа, а тенкови су били сакривени у жбуњу или грађевинама. Свака посада унапред је припремила неколико положаја за неприметно кретање.
Немци су, након авионских напада, користили тенкове и пешадију. Не приметивши никога у лажним рововима, кретали су се даље и суочили се са снажном пуцњавом из минобацача и митраљеза. Совјетски тенкисти су чекали док се непријатељ није приближио 200-300 метара и тек након тога отворили су ватру.
Тактика заседе у Мценску
Почетком октобра Немци су упали у Орел. Команда Црвене армије поставила је циљ: даље од Мценска не пуштати непријатеља! У тај градић у Орловској области у Русији стигла је бригада Катукова, како би обуздала оклопне армаде немачког генерала Хајнца Гудеријана.
Михаил Јефимович показао је ефикасност тактике коју је развио. Немци су претрпели велике губитке у близини Мценска – „катуковци“ су деловали неочекивано и брзо из заседа и понекад спаљивали читаве моторизоване колоне. У биткама код Мценска бригада Катукова уништила је 133 непријатељска возила, изгубивши 28 својих.
„Посебно разочаравајуће су биле вести које смо добијали о акцијама руских тенкова и, што је најважније, о њиховој новој тактици. Руска пешадија је напредовала са фронта, а тенкови су вршили масовне нападе на наше бокове. Они су већ понешто научили. На бојном пољу командант дивизије показао ми је резултате битака које су се догодиле 6. и 7. октобра. Потучени тенкови обеју страна и даље су остајали на својим местима. Губици Руса били су значајно мањи од наших“, писао је Гудеријан.
Након битке код Мценска четврта бригада Катукова преименована је у прву гардијску, а командант је одликован орденом Лењина и додељен му је чин генерал-мајора тенковских снага.
Пут за Берлин
Катуков је командовао тенковским корпусом у близини Вороњежа. У великој мери захваљујући деловању његових тенкиста, Немци нису успели да потпуно заузму град и нису могли да нападну Стаљинград са југозапада.
„Крајем 1942. године Катуков учествује у операцији 'Марс' ─ Другој ржевко-сичевској операцији као командант трећег механизованог корпуса“, прецизирао је научни директор Руског војно-историјског друштва Михаил Мјахков и додао да су Руси испунили једну од мисија, а то је да онемогуће Немце да пребаце значајне снаге код Стаљинграда и на Кавказ.
После „Марса“, Катуков је постављен за команданта прве гардијске тенковске армије, која је пребачена у Курск, где су „катуковци“ заузели одбрамбене положаје у овлати града Обојањ. Према речима Мјахкова, деловали су успешно.
На пролеће 1945. године, прва тенковска армија Катукова прешла је у офанзиву у оквиру Берлинске операције. Након најтежих битака, пробили су одбрану на Зеловским висовима источно од немачке престонице и убрзо након тога јуришали на Берлин.
После рата, Херој Совјетског Савеза Михаил Катуков два пута је командовао тенковским и механизованим трупама совјетске групе у Немачкој, затим 5. гардијском механизованом војском Белоруског војног округа, а 1959. године добио је чин маршала оклопних трупа.
Прочитајте још:
