Научници тренутно истражују могуће имунолошке одговоре на САРС-КоВ-2, уз претпоставку да велики број људи већ има имунитет на овај вирус.
Одговори челника јавног здравља широм света темеље се на претпоставци да је вирус ушао у људску популацију на терен без претходно постојећег имунитета. Међутим, низ студија које са Т-ћелијама које реагују на САРС-КоВ-2 и код људи који нису били заражени, сада отварају нова питања о стварној природи епидемије.
Најмање шест студија потврдило је постојање антитела на САРС-КоВ-2 код 20 до 50 одсто људи који, колико је познато, нису били у контакту с вирусом.
У истраживању крви од донатора у САД, чији су узорци прикупљани између 2015. и 2018. године, код 50 одсто су пронађене врсте Т-ћелија које реагују на САРС-КоВ-2. Слична студија спроведена је и у Холандији на узорцима прикупљеним давно пре пандемије, где су антитела на САРС-КоВ-2 пронађена код двоје од десет људи који нису били изложени вирусу.
У Немачкој су антитела реактивна на САРС-КоВ-2 уочена код даваоца крви који су негативни на вирус. У Сингапуру је анализа узорака узетих од људи који нису били у контакту са САРС-ом или ковидом 19 показала да је у 12 од 29 случајева потврђена реактивност на САРС-КоВ-2, као и код седам од 11 људи који су били негативни на вирус. Реактивност на САРС-КоВ-2 је такође уочена и у Великој Британији и Шведској, код људи који нису претходно били изложени вирусу.
Резултате ових студија, иако невеликог обима, тешко је занемарити, иако још увек не пружају прецизан увид у раније стечени имунолошки одговор на САРС-КоВ-2.
Научници су уверени да су на трагу утврђивања порекла тог имунолошког одговора.
Данијела Вајскоф, једна од ауторки студије, истиче да се претпоставља је да је реч о имунитету произашлом из обичних прехлада које такође узрокују вируси корона. До сличног закључка дошли су и научници у Сингапуру, али су напоменули да реактивност Т-ћелија можда потиче и од неких других корона вируса, можда и од оних животињских.
Ова претпоставка, која захтева додатна истраживања, могла би да доведе до ревидирања начина на који би требало утврђивати осетљивост становништва и пратити опсег ширења пандемије.
Прочитајте и:
