Овако Гренелову идеју о америчком учешћу у обнови зграда генералштаба коментарише један од чланова групе Београдски синдикат Феђа Димовић.
„Својевремено сам писао да би зграде Генералштаба требало вечно да остану ту као споменик и подсетник на агресију, на злочин који нам је учињен, а за који нико никада није одговарао. Бојим се да ће сада тамо стајати нека табла којом се захваљујемо америчкој држави што је обновила оно што је претходно уништила. То у пуном смислу представља не само ругање жртвама, него и иронију живота“, каже он.
Гренел се понаша као прокуратор Балкана
Историчар Чедомир Антић Гренелову идеју посматра као „трули покушај да се афирмише једна империјална идеја, а у ствари реч је о лицемерју“.
„Прво, та зграда је реликт прошлости. Ако хоће да обнове неку архитектонску знаменитост, у реду. Али, моје је мишљење да на том месту и није требало да буде зграда генералштаба и мислим да је та симболика - седам офанзива и тако даље, непотребна“, сматра Антић.
Амбасадор Гренел, према Антићевом мишљењу, стално излази из оквира свог мандата. Уместо да посредује у косовскометохијском питању, он се понаша као прокуратор Западног Балкана и покушава да реши све проблеме, од економских, преко културе сећања до спољне политике.
„Моје је уверење да је било логично да је, када је Србија почела да се демократизује, САД требало да направе неколико гестова добре воље, можда онакве какве су направиле према Немачкој после пада нацизма. Притом не поредим Хитлера и Милошевића, али пошто су их они поредили, било је логично да се тако понашају. Они се, међутим, нису понашали тако. Понашали су се искрено – нису бранили ни демократију, ни људска права, нису „Милосрдним анђелом“ покушали да спрече геноцид над добрим, културним и свакој сили подложним Албанцима, већ су желели да прошире своје империјалне интересе, да направе још по неку базу за походе на исток и, наравно, да награде „племена“ која су им одана“, каже Антић.
Нека положе венац за погинуле
Током тог процеса, бомбардовали су Србију и Црну Гору и сада, према речима нашег саговорника, могу да говоре шта желе – животе оних који су погинули током агресије не могу да врате.
„Најбоље би било да пошаљу амбасадора да положи венац када се обележавају годишњице бомбардовања, да кажу да им је жао што је до тога дошло и да је то ствар прошлости. То је оно што могу да ураде, а да се не понизе“, наводи Антић.
Зграде генералштаба и министарства одбране грађене су између 1954. и 1963. по пројекту знаменитог српског архитекте Николе Добровића и представљале су вредно дело послератне модернистичке епохе. Својом симболиком, а симболизовале су кањон Сутјеске, подсећале су на славну партизанску прошлост.
Зграде су, током агресије из 1999. бомбардоване три пута, два пута у ноћи између 29. и 30. априла, ноћи када је Београд најтеже бомбардован и у ноћи између 7. и 8. маја.
Од тада, судбина зграда на углу Немањине и Кнеза Милоша неизвесна је. Иако проглашене за споменик културе 2005, планови о обнови и промени намене низали су се и брзо падали у воду. За претварање зграда у луксузни хотел наводно су били заинтересовани шеик Мухамед бин Зајед и Доналд Трамп, тада само бизнисмен. Одустало се и од идеје да у зградама буде отворен Музеј српског Средњег века, као и од идеје да у њима буде смештена администрација. На крају, као најјефтиније решење, помињало се и рушење зграда.
