Како се испоставило, многе заразне болести су много древније него што се то мислило.
Зубобоља
Научници са Универзитета Екс-Марсељ у Француској, 1998. Године на челу са Мишелом Дранкуром, први пут су изоловали ДНК патогена куге из зуба људи који су сахрањени на четристо година старом гробљу. У зубној пулпи истраживачи су открили делове генома бактерије Јерсинија пестис, потврђујући тако да је крајем 14. века Француску погодила епидемија ове заразне болести.
После смрти тело се распада под утицајем спољне средине, процеса сахрањивања и микроба у земљи. Мека ткива имају тенденцију да током времена потпуно нестану, осим ако није дошло до мумификације. Кости су такође уништене. Најјачи део су зуби који остају очувани до триста хиљада година, а у њиховим шупљинама се налази зубна пулпа заједно са остацима микробних ћелија.
Добро очувани зуби у вилици су драгоцен археолошки материјал. Научници раде са потпуном заштитом, попут форензичара, како не би упрљали узорак савременим микроорганизмима, чувају га у затвореним контејнерима уз све мере предострожности.
Што је зубна шупљина већа, то је више археолошког материјала. Из пулпе се издвајају биомолекули или њихови делови: ДНК и протеини такође показују патоген.
Две деценије након открића француских генетичара, зубна пулпа је помогла у идентификовању десет патогених бактерија и једног вируса који су заразили друге људе. Међу њима су салмонела, лепра, туберкулоза, стафилококе.
Изазивач куге је најбоље проучаван. Најстарији је изолован из зубне пулпе двоје људи који су умрли пре 3800 година, у бронзаном добу, и сахрањени су на територији савремене Самарске области. Као резултат тога, датум уласка ове инфекције у људску популацију морао је бити одложен за хиљаду година.
Рововска бактерија
У новом раду Дранкур и колеге су пронашли ДНК бактерије Bartonella quintana. Овај микроб се преноси преко људских ушију, изазвао је епидемију рововске грознице у Првом светском рату која је однела преко милион живота. Овог пута пулпа је узета из 25 зуба из 5 костура старих две хиљаде година, који су сахрањени у римској некрополи града Безансон у Француској. Имају врло добро очуване крве ћелије — еритроците. Ово је изузетно ретко. Уз помоћ флуоресцентне хибридизације на лицу места су направили снимак еритроцита који су инфицирани бактеријом Bartonella quintana.
А најстарија бактерија ове врсте изолована је из зубне пулпе остатака са југоистока Француске. Њихова старост је четири хиљаде година. Испоставило се да је рововска грозница једна од најстаријих инфекција заједно са туберкулозом, која је такође према ДНК пронађена и код Египћанина који је умро пре 5400 година.
Куга и хепатитис
Јоханес Краузе са Универзитета у Тибингену (Немачка), један од водећих истраживача, геномику древних патогена назива новим правцем. Управо је он, упоређујући ДНК изазивача куге која је изолована из остатака различитих векова, поново створио еволуцију микроба и разјаснио путеве миграције наших предака. Он је заједно са својим колегама 2011. године декодирао геном древне куге. Ова болест је нестала из Европе, али је и даље има у неким регионима у свету, попут Монголије.
Међународни тим научника, укључујући Краузе, 2015. године анализирао је микробиом Еци човека — такозване ледене мумије која је стара 5300 година и пронађена у италијанским Алпима. Научници су узели узорке ткива из гастроинтестиналног тракта, урадили неколико тестова за идентификацију делова генома, микроба, и изоловали ДНК Хеликобактер пилори — бактерије која живи у стомаку 90 одсто људи. Код сваке десете особе она изазива чир и рак желудца. Можда је и Еци имао такве проблеме.
У недавном раду, научници из Тибингена су са колегама из Швајцарске и Пољске испитивали су узорке ткива и зуба 119 египатских мумија које се чувају у музејима у Немачкој. Најстарији су стари више од две хиљаде година. Утврђено је да један од њих, назван Abusir1630, има бактерије лепре. Према антрополошким подацима, утврђено је да је реч о мушкарцу од 30-40 година. Уз то, није имао спољне знаке болести или оштећења костију.
Још код једног појединца који је умро пре две хиљаде година, пронађена је ДНК вируса хепатитис Б. Поред тога, код мумије су идентификовали Proteus mirabilis (бактерија која изазова инфекцију уринарног тракта), Enterococcus faecalis и Enterococcus faecium — ови микроби живе у здравим цревима, али могу постати и узрок болести.
