Срђа Трифковић, спољнополитички уредник часописа „Хрониклс“ каже да га ни мало не изненађује што је име турског председника изостало у заједничком апелу, јер је он отворено рекао да подржава Азербејџан!
Наш саговорник упозорава да је ситуација са војног становишта веома деликатна и оцењује да је то типичан замрзнути конфликт постсовјетског простора. Иако Руси имају гарнизон у Јерменији мало је вероватно да ће своје снаге директно ангажују на страни побуњених, како их Азери сматрају, јерменских сепаратиста у Нагорно-Карабаху који није део Јерменије.
Из бројних разлога, каже Трифковић, укључујући пре свега економске и енергетске, Русија жели да одржи добре односе и са Азербејџаном и са Турском која иначе безрезервно подржава Баку.
Компликује се рат у Нагорно-Карабаху
Нема међутим, никакве историјске, етничке, економске ни културне основе да Нагорно-Карабах буде део Азербејџана, каже наш саговорник и додаје да је једина основа одлука арбитрарне воље комунистичких функционера којим су зацртане републичке границе које су касније проглашене за трајне међународне међе.
„На жалост, из западних центара моћи који инсистирају на поштовању тих комунистичких граница никад нисмо добили ваљан одговор — како то да су сви елементи тоталитарног наслеђа комунизма делегитимизовани укључујући и економски, социјални програм и образовни систем али једна ‘света крава’ које се држе као пијани плота и за коју неће ни за живу главу да попусте јесте да се те границе међу републикама сада третирају недодирљиво за век и векова“.
Трифковић сматра да једини потенцијал за већи конфликт на међународном плану постоји између Турске и Русије, а ту би наравно Американци задовољно трљали руке без обзира на исход новембарских избора.
„Чињеница је да би трајни чиновнички апарат Стејт департмента и Пентагона са највећим задовољством пратио погоршање односа Москве и Анкаре, јер у односима између Вашингтона и Анкаре не цветају руже. Потенцијал за већи сукоб је мањи него другде, јер су опције Русије за директну помоћ Јерменима ограничене чињеницом да само постоји ваздушни мост као облик комуникације”, рекао је он.
Страхује се да може да се деси и етничко чишћење
Трифковић не искључује да овај сукоб може да дође и до оне крајње тачке етничког чишћења 150 хиљада Јермена из Нагорно-Карабаха. На питање да ли би међународна заједница дозволила нешто тако данас, у 21. веку, наш саговорник каже да би волео да верује у превазилажења одређених облика понашања као наслеђа прошлог века.
„На исти начин мало је ко могао да замисли 1991. и 1992. на почетку распада Југославије да ће се поновити призори и реторика из 1941. па се ипак десило. Невоље са тим замрзнутим конфликтима је што они држе и замрзнуте мржње још увек активно присутним и довољно је само да се оне отопе и букну пуном снагом. Уместо да дође до неког процеса превазилажења анимозитета нетрпељивости и како се то каже у политикологији — игре нултог збира, што значи твој добитак је мој губитак и обрнуто, да управо замрзнутост конфликта гарантује да ће њихов потенцијал да букне са новом снагом и жестином остати трајно присутан”, рекао је Трифковић.
Прочитајте још:
- Из минута у минут – Азербејџан: Лидер Карабаха тешко рањен; јерменска страна демантовала
- Песков: Мировњаци у Нагорно-Карабаху само уз сагласност обе стране у конфликту
- Пашињан о руским мировњацима у Нагорно-Карабаху: О томе само у оквиру Минске групе
