„Ово је заиста бугарска ћирилица, коју су у Бугарској створили бугарски писари у Преславу, али не Климент Охридски (ученик просветитеља Ћирила и Методија), јер је ова теорија већ дуго одбачена у научној заједници. Имамо све основе да је називамо бугарском “, изјавила је Мирчева у емисији бугарске националне телевизије.
Ипак, она упозорава:
„Предлог да се празник преименује у Дан бугарске писмености, значи да Бугарска може да умањи сопствени историјски значај.“
Према њеном мишљењу, назив празника „Дан бугарске просвете и културе и словенске писмености“ заиста може да се промени, али веза са словенским светом би требало да се задржи.
„Могуће је и да гласи „Дан бугарске писмености и словенске књижевности“, јер се 24. мај слави у Русији, Белорусији, Украјини, Србији, Црној Гори, Северној Македонији. У Словачкој и Чешкој исто славе овај празник. Ову традицију у част словенских просветитеља не можемо занемарити“, рекла је Мирчева.
Подсетимо, бугарски посланици су 1. октобра подржали предлог закона који предвиђа промену назива празника 24. маја и обележавање Дана бугарске писмености, а не словенске. Члан парламентарне странке ВМРО БНД, која је и аутор иницијативе, Александар Сиди је поставио питање, зашто би Бугарска „морала да подржава тезу Москве да је ћирилица писмо свих Словена“.
