Министар спољних послова Украјине Дмитриј Кулеба је рекао да се Кијев не противи распоређивању војника земаља-чланица НАТО-а на својој територији и то на сталној основи. Већ је одабрано и најпогодније подручје за изградњу базе, па се планира да британске поморске снаге буду распоређене у Николајевској области. Поред тога, Лондон је спреман да Кијеву обезбеди кредит за изградњу војних катера.
„Чини ми се да је општи правац деловања и војног и политичког руководства Украјине придруживање НАТО-у и ЕУ. Украјинско руководство у погледу оружаних снага чини све што је могуће да то и оствари. Прво, све реформе које се спроводе у Оружаним снагама Украјине усмерене су на усклађивање са НАТО стандардима. Ово се односи на официрске и генералске чинове, војне статуте и приручнике, стандарде везе-комуникације и аутоматизовану команду и контролу трупа. То јест, иако није још дочекала придруживање НАТО-у, Украјина у потпуности прилагођава своју армију стандардима Алијансе. Чак и у канцеларији сваког украјинског војног званичника, поред украјинске заставе, виси и застава НАТО-а“, каже за Спутњик руски војни експерт Михаил Ходарјонак.
С тим у вези, додаје он, не би се требало чудити што ће се на Црном мору појавити британска база и што ће се Украјина наоружати војном техником и оружјем Алијансе.
„Сасвим је могуће да ће у почетку они слати Украјини своје половне бродове, а у будућности треба заиста очекивати да ће Кијев добити кредит за изградњу бродова. Генерално, у овој вести нема ништа изненађујуће — то је само даљи развој свих тенденција које се примећују код војно-политичког руководства Украјине“, рекао је Ходарјонак.
Британци јачају свој геополитички утицај, али не и безбедност Украјине
Велика Британија у последње време јача везе са Украјином, а прошле године је у украјинску економију инвестирала око две милијарде долара, чиме се уврстила на листу три највећа инвеститора те земље. Две земље су ове недеље чак потписале и Меморандум о јачању војне и војно-техничке сарадње и постигнут је договор о кредиту у износу од око 1,6 милијарди долара, које Британци дају за развој Војно-морске флоте Украјине. Рок отплате је 10 година.
Према меморандуму, Велика Британија планира да испоручује Украјини савремене типове војне опреме и најновије високопрецизно наоружање. Такође, предвиђено је и стварање производње одређених врста војних производа у Украјини, као и изградња базних објеката за ратну морнарицу.
Јасно је да је у контексту изласка Велике Британије из ЕУ Лондон заинтересован за јачање свог геополитичког и економског утицаја у Источној Европи, али мало ко верује да ће то заиста ојачати и безбедност саме Украјине.
Руски експерти истичу да би Украјина морала да промени своје законодавство ако жели да отвори страну војну базу на својој територији, јер актуелни Устав то забрањује. Међутим, дебате се воде око тога да ли ће зајам довести до јачања украјинске флоте и може ли та земља да обнови бродоградњу. Док једни сматрају да је Украјина практично у потпуности изгубила свој индустријски потенцијал и да нема снаге да се уздигне, други верују да се може опоравити.
„У принципу, Украјина има потенцијал да изгради сопствену флоту. На пример, управо у Николајеву постоји бродоградилиште из совјетских времена које је правило носаче авиона. Наш једини носач авиона је направљен у Украјини. Имају могућности, имају кадрове, једино немају новац. Оно што их може ометати у изградњи великих бродова је то што немају предузећа која би развијала борбене информационе и контролне системе. Али, мислим да неће измишљати рупу на саксији, него ће опремање борбених информационо-контролних система преузети од НАТО-а“, рекао је Ходарјонак.
У доба Совјетског савеза у граду Николајеву, у административном центру украјинске Николајевске области, налазило се бродоградилиште, где је изграђена ракетна крстарица „Москва“, главни брод руске Црноморске флоте.
Приоритет је јачање Оружаних снага Русије и посебно — Црноморске флоте
Николајевска област, где би требало да се појави британска база, налази се у јужном делу Украјине, а недалеко од НАТО земаља — Румуније, Бугарске и Турске и „на корак“ од руског Крима. То је кратка удаљеност како за бродове, тако и за авијацију, па чак и ракетне нападе.
Кијев се већ прикључио антируском војном савезу, па иако није чланица НАТО-а, Украјина омогућава земљама Северноатлантске алијансе да користе њен ваздушни простор за операције против Русије.
НАТО је у последње време интензивирао своју активност у близини руских граница — страни извиђачки авиони почели да се појављују 40 одсто чешће у односу на прошлу годину у црноморском региону и још се више интензивирано ваздушно извиђање у близини Кримског полуострва. Провокације иду толико далеко да амерички бомбардери симулирају нападе на Русију.
Југоисточно од Николајева налази се војни аеродром „Куљбакино“ са ког авиони НАТО-а периодично полећу, што представља директну претњу за Русију. Војни експерти указују на то да је тај регион погодан не само за полетање борбених авиона, него се ту могу инсталирати и радари и и друга средства за извиђање.
„Изградња таквих војних објеката у Украјини не може се назвати пријатељском према Русији, а то ће неизбежно довести до заоштравања војно-стратешке и геополитичке ситуације у црноморском региону. Ово се не може назвати пријатељским кораком, али је то неизбежни пут који је изабрала Украјина и Русија је не може у томе спречити. Просто, треба проценити ситуацију са становишта постојеће реалности“, каже Ходарјонак.
Међутим, чак и ако државе НАТО-а дају део својих бродова Украјини, то неће променити однос снага у региону. Иако земље-чланице НАТО-а Турска, Румунија и Бугарска имају излаз на Црно море, у том региону постоје само две озбиљне силе, две флоте — руска и турска. С обзиром на актуелну ситуацију у региону и претње за Русију, Ходарјонак сматра да Русија мора још више да јача своју војну моћ.
„С тим у вези, преостало нам је само једно – треба активније да се бавимо изградњом и модернизацијом националних оружаних снага. Када је реч о црноморском региону, то значи да треба радити на јачању моћи Црноморске флоте, јер се њене борбене и оперативне способности само приближавају жељеним. Недавно је Црноморска флота добила подморнице и бродове, попут фрегате ‘Адмирал Есен’, али је наша флота и даље инфериорна у борбеној и бројчаној снази у поређењу са турском ратном морнарицом. Морамо вредно да радимо како бисмо постали први у свом региону у погледу борбене снаге и оперативних способности. Мислим да је ово императив“, закључио је Ходарјонак.
Прочитајте још:
