Европска унија стално истиче да је заједница држава која може да функционише тако да не угрожава ничији национални суверенитет. Ако је тако, каже политиколог Драгомир Анђелковић, онда је актуелни статус БиХ у контрадикторности са вредностима ЕУ, јер је БиХ нека врста протектората или колоније у духу 19 века.
„Над изабраним органима БИХ и даље постоје некакви неоколонијални органи као што је високи представник и његова администрација, односно, стране судије које су укључене у судске институције,“ напомиње Анђелковић.
Како примећује, БиХ више подсећа на Индију из 19. века у којој Британци контролишу и оне делове Индије који су номинално суверени.
Укидање високог прeдставника да буде услов
„Ако ЕУ заиста жели преговоре онда услов мора бити да се укине та врста неоколонијалних институција, и да се народима БиХ допусти да слободно дишу и решавају своју судбину. Тек када се то деси, могуће је да преговарају о ЕУ,“ каже Анђелковић.
Сличан став има и српски члан Председништва БиХ Милорад Додик. Добијање статуса кандидата за приступање Босне и Херцеговине Европској унији је немогуће ако се не одстране стране судије из Уставног суда БиХ и Канцеларија високог представника, поручио је Додик после разговора у Бриселу.
Он је такође додао да би БиХ већ током лета идуће године могла да добије тај статус уколико се и остала два члана Председништва БИХ из редова Бошњака и Хрвата сложе око ове тачке.
ЕУ да следи изворни Дејтон
По мишљењу Анђелковића, ЕУ би морала да уважи и дејтонски систем по коме је БиХ држава три равноправна народа са два ентитета као и да је ствар саме БиХ како ће да функционише даље, а не ЕУ.
„ЕУ која је и подржала Дејтонски мировни споразум морала би и да прихвати дејтонско урeђење а не да покушава да наметне централизацију и да га измени. Уколико се пак дејтонско уређење уважи, онда је сигурно могуће изнаћи модел функционисања БиХ и њене сарадње са ЕУ,“ објашњава Анђелковић.
На питање може ли БиХ постати део ЕУ уколико њоме фактички управља високи представник, а стране судије седе у највишој правној инстанци система БиХ професор др Стевица Деђански из Центара за развој међународне сарадње каже да одговор на ово питање треба тражити од међународне заједнице.
РС мора себе да заштити
Он напомиње да је савим сигурно Додик у праву што је ово питање изнео на видело, јер не жели да се деси да у приступном периоду са ЕУ дође у ситуцију да неко има моћ да мења или тумачи правила на штету Републике Српске.
„Српска има веома лоше искуство са одлукама које су до сада доносили високи представници у БиХ, јер су се понашали као да су „наследили“ од некога државу. С обзиром на њихов однос према РС, нормално је што Додик указује на то да је џабе сваки договор, ако постоји тутор који може то све да промени једним потезом пера и прекроји судбину РС,“ објашњава Деђански.
Наш саговорник се слаже да би за РС било добро да се добију приступни преговори са ЕУ, али исто тако напомиње да је јако битно да се РС пре тога осигура да не се не деси да при усклађивању система БиХ са европским стандардима остане без још неких надлежности.
„Дакле, битно је да се унапред договори шта може а шта не, да се не би дошло у ситуацију да уколико Канцеларија високог представника остане, неко доноси одлуке и прилагођава систем БИХ са европским на штету РС. Мада уколико Канцеларија остане, то би свакако било новина у ЕУ јер се не би тачно знала улога високог представника у том приступном процесу,“ верује Деђански.
Улога ОХР мора бити јасна, ако остане
Према његовим речима, око укидања Канцеларије високог представника и избацивања страних судија из Уставног суда БиХ сасвим сигурно неће бити сагласности пре свега са Бошњацима у БиХ, јер су они Западу главни саучесници за остваривање његових циљева унутар БиХ.
Чланови Председништва БиХ састали су се у Бриселу и са сталним известиоцем за БиХ Полом Ренџером и председником Европског савета Шарлом Мишелом. Додик је истакао да је стекао утисак да је Брисел показао јасно опредељење за европску перспективу БиХ, али је напоменуо да не жели да буде део „илузије или неког спина“ јер пре свега треба решити питања која су у супротности са европском демократијом.
Састанак је уследио после најновијег извештаја Европске комисије који је указао да БиХ у последњих годину дана није направила никакав помак у области правосуђа, слобода, безбедности, реформе јавне администрације, слободе изражавања и борбе против корупције и криминала, односно ни у једној од 14 области које је ЕУ као мишљење испоставила БИХ а у којима је напредак неопходан, како би земље чланице ЕУ могле да донесу одлуку о давању кандидатског статуса БиХ.
