„Знате да је одлука да се иде у правцу изградње нуклеарне електране – одлука бугарског парламента“, рекла је она, одговарајући на питање водитеља да ли ће Софија постепено одустати од реализације пројекта.
Министарка је рекла да се наставља процедура одабира стратешког инвеститора, у којој учествују: руска компанија „Росатом“, француска компанија „Фраматом САС“, америчка „ГЕ Стим Пауер“, „Кинеска национална нуклеарна корпорација“ и „Корејска корпорација хидро и нуклеарне енергије“.
„Сада је процес успорен с обзиром на кризу са ковидом 19 и путних ограничења“, рекла је она.
Критике на рачун „Балканског тока“ и нуклеарке
Петкова је прокоментарисала и речи помоћника државног секретара САД Френсиса Фенона, који је оштро критиковао „Балкански ток“ и „Белене“ и оба пројекта повезао са руским интересима. Током састанка са дипломатом, она му је објаснила разлику између „Турског тока“ и „Балканског тока“, који се реализује на територији Бугарске и представља проширење система за пренос гаса од границе са Турском до границе са Србијом. Како је рекла, одлука о реализацији „Балканског тока“ донета је због тога што је Бугарска изгубила транзит гаса.
„Пројекат 'Балкански ток' се развија само на територији Бугарске и нема никакве везе са пројектом 'Турски ток'. Ако и постоји неко ко губи од 'Турског тока', то је Бугарска. Изгубили смо транзит гаса због Турске“, рекла је Петкова и додала је због тога што се догодило неопходно реализовати „Балкански ток“.
Према њеним речима, не би требало да буде санкција због „Балканског тока“, јер Бугарска реализује пројекат у складу са потребним захтевима.
Подсетимо, амерички дипломата је раније изјавио да је пројекат „Турски ток“ за Русију инструмент утицаја, а да је технологија изградње нуклеарне електране „Белене“ толико застарела да је ни сами Руси не користе.
С тим у вези, прошле недеље је Богомил Манчев, шеф невладине организације „Булатом“ која окупља експерте у области нуклеарне енергије, изјавио да је америчка критика нуклеарке „Белене“ била политички мотивисана. Он је подсетио да је 2012. године земља морала да прекине пројекат због притиска Сједињених Америчких Држава.
