Лек назван БО-112 имитира РНК вирус и инфицира ћелије тумора, а тренутно су у току испитивања на људима.
Тај лек користи механизам одбране имуног система од вируса. Када уђе у тумор, активира имуни систем који често не препознаје канцерозне ћелије, пише „Лајвсајенс“. Међутим, када је тумор „инфициран“ овим леком, имуни систем га уочава и делује против њега.
„Лек, који је испитан на мишевима и на групи људи, може да појача ефекте постојећих третмана против тумора заснованих на имуном одговору“, каже Ануша Калбаси са Универзитета Калифорнија, један од аутора студије.
Другим речима, када БО-112 открије локацију тумора, други третмани лакше могу да делују на њега.
Научници су до сада испитивали овај лек третирајући меланом на мишевима. Примила су га и 44 пацијента који су добијали или нису и другу терапију против канцера.
Рани налази истраживања показују да БО-112 може да помогне имунотерапији да делује на туморе који су тешки за лечење, али је потребно испитивање на већој групи пацијената.
Имунотерапија делује тако што подстиче имуни систем да се бори против тумора, али се ћелије канцера на различите начине одупиру тим нападима.
Тако, на пример, адаптивна терапија Т-ћелијама укључује вађење пацијентових имуних ћелија и њихово модификовање да боље препознају специфичне туморе. Т-ћелије откривају туморе тако што скенирају одређене молекуле, антигене, на њиховој површини, али поједини тумори могу да успоре или зауставе продукцију тих ћелија, те тумори практично постају невидљиви за имуни систем.
Лек БО-112, са друге стране, завара тумор да је заражен вирусом и тако га подстиче да ствара антигене, те га то чини уочљивијим и самим тим рањивијим деловању имунске терапије.
Уочено је да су тумори таквим третманом престали да расту и смањили се.
Терапија се, код мишева, најбоље показала код мањих тумора, јер су се они драматично смањивали, па чак и нестајали, каже Калбаси, док су већи после терапије поново почели да расту.
Када су у питању испитивања на људима, већина пацијената поднела је терапију добро, али су тројица имала нежељену реакцију, као што је упала плућа или драматичан пад тромбоцита.
Од 44 пацијента, 28 их је добило терапију овим леком уз имунотерапију, док су остали били контролна група. После осам до 12 недеља третмана, код 10 пацијената који су имали метастазе, стање се побољшало тако да је тумор престао да се шири, док је код три пацијента ширење настављено.
Калбаси каже да је група на којој је лек испитиван превише мала да би се извлачили закључци о дејству лека, јер је примарно било да се провери безбедност. Међутим, како додаје, први знаци охрабрују када је у питању ефикасност лека. Објашњава и да различити тумори имају различиту способност „сакривања“ пред имуним системом, па је зато и дејство лека другачије.
Стручњаци процењују да би овај лек могао да буде најкориснији у борби против тумора као што су меланом, лимфом, рак дојке или бешике.
Прочитајте још:
